Kako sprečiti „ruski rulet” na putevima Srbije

Nasilnička vožnja je najteži saobraćajni prekršaj, a trebalo bi da se kažnjava oštrije i da bude propisano kao krivično delo, rekli su stručnjaci na tematskom naučnom skupu „Saobraćaj, kriminalitet i urbana bezbednost”, koji je održan u sredu na Paliću, u organizaciji Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, uz podršku Pravosudne akademije i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.

Sudija Višeg suda u Valjevu, dr Dragan Obradović, predložio je da nasilnička vožnja podleže krivičnoj sankciji ne samo u slučajevima kada je uzrokovala saobraćajnu nesreću, već i kada nije proizvela posledice. Uporedio je nasilničku vožnju sa „ruskim ruletom”, jer se ne zna u kom trenutku će se dogoditi nesreća i koliko će osoba stradati.

– Podaci MUP-a Srbije za period od 2020. do 2022. godine pokazuju da je došlo do porasta broja krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a posebno do porasta broja najtežih krivičnih dela prouzrokovanih nasilničkom vožnjom, ali i drugim prekršajima – rekao je sudija Obradović.

Naglasio je da postoje predlozi da nasilnička vožnja bude kvalifikovana i kažnjavana kao krivično delo, čak i u slučajevima kada nije došlo do povreda, smrtnih ishoda i materijalne štete.

– Ako neko vozi brzinom od 250 kilometara na sat, pod dejstvom od 1,35 promila alkohola u krvi, kao što se dogodilo pre nekoliko dana – taj čovek je potencijalni ubica na putevima i svi mi možemo samo da se molimo Bogu da ne zakači nekoga od nas, jer posledice takve vožnje su nepredvidive i nikad se ne zna koliko će ljudi nastradati – kazao je sudija Obradović.

Stručnjaci iz oblasti pravosuđa, nauke i policije složili su se da treba propisati nasilničku vožnju kao krivično delo. Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, dr Ivana Stevanović, navela je da se u ovoj godini do sada beleži više od dve stotine smrtnih slučajeva na putevima u Srbiji i da struka traži pooštravanje kaznene politike, ali i temeljniji rad na prevenciji.

Prema odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nasilnička vožnja postoji kada vozač ima više od dva promila alkohola u krvi, ako vozi brzinom znatno većom od dozvoljene (100 kilometara na čas van naselja, 90 u naselju), zatim ako dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo u roku deset minuta i ako vrši preticanje kolone vozila preko pune linije. Događa se da jedan vozač „ispuni” sve navedene oblike ovog prekršaja.

Prekršajne kazne za nasilničku vožnju su zatvor od 30 do 60 dana, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara i rad u javnom interesu, zajedno sa zabranom upravljanja vozilom u trajanju do devet meseci i 15 kaznenih poena.

Na skupu je predstavljen naučni rad pod naslovom „Nasilnička vožnja – kako sprečiti ’ruski rulet’ na putevima Srbije”, čiji su autori prof. dr Nataša Mrvić Petrović iz Instituta za uporedno pravo i sudija dr Dragan Obradović iz Višeg suda u Valjevu. Oni su na primerima iz prakse sudova u nekim evropskim državama i u našoj zemlji objasnili da tradicionalni pristup razgraničenju saobraćajnih prekršaja i krivičnih dela mora biti promenjen. Razlika je, kako su napomenuli, samo u tome što se za primenu krivične norme zahteva da je opasnom vožnjom prouzrokovana štetna posledica – imovinska šteta, telesna povreda ili smrt.

– Svakog dana u Srbiji mediji donose vesti o teškoj saobraćajnoj nesreći sa stradalim osobama. To su direktne posledice masovnog saobraćajnog prestupništva. Prema saopštenju MUP-a, policija je ove godine do sada otkrila 19.451 saobraćajni prekršaj, od čega je bilo 1.535 slučajeva vožnje pod dejstvom alkohola. Zbog prekoračenja dozvoljene brzine sankcionisan je 8.251 vozač, od kojih je 12 vozilo brzinom većom od 200 kilometara na čas – naveli su autori.

Naglasili su da bezbednost na putevima najviše zavisi od spremnosti učesnika u saobraćaju da poštuju propise, a da su najčešće „ubice” na putevima – brzina, nekorišćenje pojasa i vožnja pod dejstvom alkohola.

– Neretko samo od slučajnosti zavisi hoće li težak prekršaj rezultirati povredom ili smrću neke osobe. U opasnoj vožnji vozač se kocka sa svojom sudbinom i životom drugih učesnika u saobraćaju. Objektivno opasan karakter nasilničke vožnje, u kome dolazi do izražaja bezobziran odnos učinioca prema najvažnijim pravnim dobrima – životu i telu, nameće potrebu da se preispita primena postojeće kaznene regulative – rekao je sudija Dragan Obradović.

Naveo je i statističke podatke koji pokazuju da u Srbiji raste broj slučajeva nasilničke vožnje. Tako je 2020, prema podacima MUP-a, bilo 2.106 prekršaja, što je činilo dva procenta od svih saobraćajnih prestupa, da bi u narednoj godini taj broj porastao na 2.453, a u 2022. na 2.721 slučaj nasilničke vožnje, što čini 2,2 procenta od ukupno 1.250.000 svih saobraćajnih prekršaja.

Bahati vozači stvaraju konkretne šanse da drugoga povrede ili usmrte a blaga kaznena represija, zaključuju sudija, neće moći da spreči motorizovane ljubitelje „ruskog ruleta” da se igraju tuđim životom na našim putevima.