Најстарији студентски дом на Балкану

Најстарији студентски дом на Балкану налази се баш у нашој престоници. Давне 1926. године краљ Александар је намеру да изгради „кућу” за студенте изразио следећим речима: „Нада ми је да ће добри а сиромашни ђаци из свих наших крајева, изградњом дома близу њихових факултета, бити ослобођени на тај начин свакодневних материјалних тешкоћа и добити више прегнућа да се темељно спреме за послове којима се мисле одати”.

Тако су 1927. године студенти добили прво уточиште, названо „Краљ Александар Први”, у истоименом булевару, мада је родитељима данашњих академаца овај дом остао у сећању као „Лола”, како је преименован после Другог светског рата.

Са истог места ова четвороспратница, чије архитектонске карактеристике су замисао чувеног Георгија Павловича Коваљског, и данас одаје господствену појаву којом подстиче жељу за оплемењивањем новим сазнањима.Сврстан у прву категорију, „Краљ Александар Први” усељава најуспешније студенте. У трци за 190 соба овог дома учествују углавном Архитектонски, Медицински и Филолошки факултет, али и оближњи Електротехнички, Машински, Правни и факултети који су смештени на Студентском тргу.

Кухиња ове академске куће је једна од најоптерећенијих јер близина већине градских „високих” школа наводи студенте других домова да свакодневно утоле глад баш овде, мада они не заобилазе ни комерцијални ресторан, који се налази у саставу дома.

Собе за студенте су укусно и функционално намештене. Велики број полица и писаћи сто, као и пријатна и мирна атмосфера у овом дому чине да је, како кажу они који овде бораве, најбоља концентрација за учење управо у соби. А ионако је мало места у климатизованој домској читаоници.

Управник дома Радислав Митрић, каже да се правилник о кућном реду овдепотпуно поштује.

– Важно је да се зна да су студенти у Београду да би се образовали, а не да би глуварили. Весели гласови су увек пожељни, али за оне који немају обзира према колегама овде нема места – каже Митрић.

Тања Старовић, студенткиња новинарства, каже да је дружење најлепше по собама.

– За пет година сам променила много соба и ко зна колико цимера. Баш сви су ми постали пријатељи – открива она.

Посете су могуће од седам до 24 сата, а за госте „на ноћењу” се мора добити одобрење цимера и управе. Свака соба има купатило, телефон и чајну кухињу. Ускоро ће бити уведенбесплатан интернет, а студенти се надају и рачунарској сали.

Ове године проблем је са услугама собарица, јер цимери нису били сагласни око издвајања 300 динара месечно, колико кошта одржавање једне собе.

Постељина се мења једном недељно, веш се односи у домску перионицу, а усисивач је на сваком спрату.

Последња велика адаптација дома урађена је 1998, а сваке године се спроводи уобичајено санитарно кречење. Унутрашња фасада је доведена у беспрекорно стање, а када стигне сагласност Завода за заштиту споменика биће улепшана и спољна.

Поткровље овог дома је реновирано у луксузне апартмане, који ће се користити у програмима међународне размене постдипломаца и професора, али и у комерцијалне сврхе. У периоду одмора овај дом располаже са више од 20 одсто слободног капацитета па се претвара у хостел у коме ноћење кошта око 2.000 динара. Студентске организације које се баве разменом студената остварујупопуст на ту цену.

Једномесечни смештај у двокреветним собама буџетски студенти плаћају 1.138 динара, у трокреветним 1.070, у четворокреветним 1.020 динара, а једина једнокреветна соба кошта 1.200 динара. Млади који студије проводе у овој „лепушкастој старој дами”, како ову зграду многи доживљавају, кажу да им она улива сталоженост и свечан поглед на живот пред собом, баш као што се краљ Александар и надао.