Шума посечена, мигранти остали

Суботица – Дуж српско-мађарске границе, на делу познатом као Тресетиште, у близини Палића, од средине прошле године посечено је шумско растиње и дрвеће у дужини од 10 километара, и ширини од око 100 метара. Реч је о простору који припада трећем степену заштите у оквиру Суботичко-хоргошке пешчаре као предела изузетних одлика.

То је и дом за поједине ретке и заштићене животиње и биљке, попут слепог кучета, текунице или шафрањике.

Ипак, у једном тренутку разлози безбедности превагнули су над интересом очувања природних вредности овог простора.

Покрајински завод за заштиту природе је по захтеву Министарства унутрашњих послова, Станице граничне полиције Суботица, 19. августа 2020. године дао сагласност за одржавање патролне стазе у заштићеним подручјима, а потом 14. јула 2022. године „сагласност за формирање безбедносног граничног појаса на делу српско-мађарске границе, ради видљивости граничне линије у ширини од 100 метара док трају околности које угрожавају људске животе” – стоји у одговору Покрајинског завода за заштиту природе, који потписује др Оливер Фојкар. Даље се каже да је сеча „око Тресетишта била потребна због опште и безбедности пограничне полиције услед великог броја илегалних миграната”. Покрајински завод за заштиту природе нема одговор на питање на којој површини је сеча начињена.

На Тресетишту постоји и истоимено језеро којим управља Удружење спортских риболоваца „Шаран”. Срђан Пејић каже да је ово популарно место за пецароше. Тврди да је овде изловљен највећи шаран у Србији. А то је магнет за домаће и стране риболовце. Ипак, Пејић каже да су имали случајеве да странци овде заноће и ујутру оду. „Ми смо око нас имали град миграната, то се пуцало, они су се ноћу кретали око целе територије, наши гости се нису осећали безбедно. Ми смо се за време Еврокупа, што је најпрестижније такмичење у региону, гушили од сузавца”, прича Пејић. Према његовим речима, полиција је наложила тоталну сечу растиња и све се брзо одвијало. Посечено грање и стабла и даље леже на том простору, нема ко да га однесе. Простор према огради на мађарској граници сада је чистина, и око језера на Тресетишту сада мигранти немају где да се сакрију.

Али Пејић показује неколико стотина метара удаљени шумарак у којем се види кретање људи. Мигранти су се повукли дубље у шуму, те је ова сеча само померила мигрантске кампове.

Становници у околини, као и добри познаваоци прилика кажу да притисак миграната не престаје у овом заштићеном природном добру. „Ова сеча је девастирала простор, а није решење за проблем миграната”, каже један од саговорника „Политике” упућен у ситуацију. Прича да у шуми, и то у заштићеном подручју, и даље постоје добро организовани кампови миграната са ископаним бунарима за воду, соларним панелима, и организованим својеврсним системом заштите, јер испред сваког кампа стоји групица која је „извидница” и јавља о потенцијалној опасности. Пре неколико вечери, што није реткост, чула се пуцњава из аутоматског оружја која је трајала дуже време. „Ми не знамо да ли они нешто славе, да ли се међусобно обрачунавају, не знамо о чему је реч, осим што чујемо рафале који се не смирују. За нас који овде станујемо, то је веома непријатно”, каже један од саговорника „Политике” који не жели под именом да излази у јавност јер тврди да су све то пријављивали полицији али да нема промена.

Ипак и полиција и жандармерија готово свакодневно су присутни у овом подручју. Међутим, и поред тога што је у једном делу начињена чистина према граничној линији, што их полиција одвози са северне границе, и у потпуности поруши кампове, већ наредног дана мигранти се враћају и формирају нове кампове.

„Шума више није простор кроз који можемо да се шетамо, небезбедна је и прљава. Овде је на тоне смећа”, каже један од саговорника.