Пролећни салон за „Дане Ковачице”

Ковачица – У центру Ковачице, окружене хектарима најплоднијих ораница јужног Баната, није земљорадничка задруга, већ светски позната Галерија наивне уметности, институција, пуних седам деценија, дом сликара наиваца. Изгледа да су баш Словаци пре више од 220 година у својим генима донели колективни уметнички дар, који први пут избија касних тридесетих година прошлог века на сликама машинбравара Мартина Палушке и земљорадника Јана Сокола, из хобија и без икаквог сликарског заната.

Убрзо се овом двојцу придружују и други сељани, па сликајући за своју душу оснивају и ликовну секцију под окриљем Културно-просветног удружења „Покрок”, све до 1952. године, када је Ковачица славила свој 150. рођендан, а радови 12 оснивача удружења окупљени у прву изложбу. Тада добијају и прву стручну подршку, али и највреднији савет од панчевачког академског сликара Стојана Трумића да се ману репродукција и окрену сликању живописне свакодневице и паорског живота – дворишта својих кућа, пољских радова, обичаја, народне ношње, фолклора…

И експлодирао је тада невероватни дар из људи. Недуго, уследиле су прве Октобарске свечаности „Ковачички октобар” и њихова изложба ауторских слика, па се 1955. отвара и Галерија сељака сликара при Дому културе „3. октобар”, прва у тадашњој Југославији.

Све то данас слави се у престоници наиве, низом манифестација, обједињених „Данима Ковачице” и једним од централних догађаја, како другачије, него сусретом сликара наиваца и публике. Тако је 12. пут приређен Пролећни салон, лепа прилика за презентацију нове уметничке продукције, али и нови сусрет сељака сликара и различитих генерација поштовалаца у Галерији наивне уметности. Поставка доноси 50 радова 21 уметника овог краја – из Ковачице, Падине и Уздина – широку лепезу мотива, колорита и приступа приказу живота на селу, у различитим техникама, од наивцима омиљене – уља на платну, преко акрила до изазовне интарзије.

„Свака изложба по себи је посебна. Увек су то, па и овога пута, свежи радови наших уметника и различита енергија између њих и публике, а Галерија настоји да достојно негује и настави традицију. Веома је важно да чувамо тај континуитет, јер је он важан део идентитета и културног наслеђа ове средине. Такође, овакве изложбе показују да наивна уметност живи, развија се, али и да изнова инспирише наше уметнике да наставе да стварају у свом духу. Жеља нам је и овога пута била да прикажемо што шири увид у оно што данас стварају активни сликари ковачичке школе наивног сликарства", напомиње Сања Сворцова, одскора на челу Галерије наивне уметности у Ковачици.

Оно што су оснивачи покренули овде не прекидају. Нова генерација сликара наиваца наставља традицију словачког села, али слика другачије, у духу времена. Умеће и та нова енергија преносе се кроз радионице, на ликовним колонијама, трибинама, гостујућим изложбама, у раду са децом и младима. Та креација, напори и успех нису остали незапажени ни на планетарном нивоу, па је од децембра 2024. године, Ковачичко наивно сликарство део Репрезентативне листе Унеска, као нематеријално благо света, а Србија постала прва европска земља, која је у тај регистар уписала културно наслеђе једне националне мањине – Словака сликара из Ковачице.