Од нас зависи да се зло не понови

Суботица – Јеврејска општина Суботице, а са њом и сви суграђани, сваког 16. јуна присећају се жртава које су на тај датум 1944. године истеране из својих кућа и теретним вагонима одведене у логоре смрти да се никада више не врате.

Комеморација суботичким Јеврејима у знак сећања на дан кад је из града насилно одведено четири хиљаде Јевреја одржана је у Синагоги, уз присуство чланова ове заједнице, али и представника јавног и друштвеног живота града.

Стеван Бакић, градоначелник Суботице подсетио је да се од 75.000 Јевреја у бившој Југославији својим домовима вратило тек 15.000, док се Суботици од 4.000 Јевреја, након рата вратило њих 1.000. „У Другом светском рату исписане су српско-јеврејске везе јер смо стајали у истом строју за губилиште и убијани од руку истих џелата. Србија је једна од малобројних земаља где Јевреји нису били угрожени од домаћег становништва. Промењене су геополитичке околности, али Холокауст не сме да се понови и на нама је да памтимо, негујемо сећање на жртве и клањамо се сенима страдалих. Захваљујући онима који су остали, у Суботици су очувани јеврејска традиција, обичаји, вера и култура”, рекао је Бакић и додао да ће град и даље бити партнер Јеврејској општини и подржавати је у настојањима да се сачува сећање на заједницу која је знатно допринела развитку града.

„Не може се довољно пута нагласити да дискриминаторска реторика, стварање мржње, креирање слике непријатеља на почетку могу да служе као јефтин и ефикасан политички алат. Они се међутим, веома брзо отму из домена фраза и воде у трагедију. Зато од таквог понашања треба да се оградимо, да га јасно и гласно осудимо и да се против њега боримо, јер су последице стравичне – бол, страх, неповерење и, како нас овај споменик опомиње, страдање невиних”, рекао је др Балинт Пастор, председник Скупштине града. Додао је да су Суботичани били прво лишени људског достојанства, затим имовине, а на крају и живота, остављајући велику празнину. За њима су остале материјалне и духовне вредности које су стварали, између осталих и ова синагога, ремек-дело мађарске варијанте сецесије, рекао је Пастор.

Председник Јеврејске општине у Суботици Роберт Сабадош говорио је о злу које је из живота, из ткива града, истргло појединце, непоновљиве особе чији нестанак никад неће бити превазиђен.

„Жалимо и сећамо се наших суграђана, грађана Суботице, очева, мајки, сестара, баки, родбине, другара, саиграча, суседа, познаника, плавих очију од којих трепери срце, оних смеђих коса, девојке из треће године гимназије, чике апотекара, добре учитељице. Присећамо се оних одведених и на бестијалан начин убијених у Аушвицу, оних који никада нису могли да се врате кући, у школске клупе, на игралишта. Никада нећемо сазнати колико је посебних, нарочитих људи нестало, а да као лекари, уметници, инжењери, професори, добри људи, домаћини нису могли да оставе траг. Може ли се то поновити? Може. Од нас зависи. Одговорни смо да у образовању и јавном простору будемо присутни с поруком да је живот у вишенационалној, вишеконфесионалној, мултикултурној средини посебна радост, да је лепо упознати другу културу и да је лепо и добро живети у Суботици”, рекао је Сабадош и додао да смо одговорни за сваку изговорену реч од које почиње искључивост према другом и говор мржње. „Одговорни смо да следећој генерацији пренесемо поруку из прошлости да у сваком сукобу, ратном вихору страдање невиних жртава, бебин плач и мајчина суза остављају ожиљак и рану на свачијој души. Зато се сећамо и морамо сваке године да се сећамо”, закључио је Сабадош.

Након комеморације у дворишту Синагоге положени су венци на споменик депортованим Јеврејима.