Свако да мало увуче своје рогове, да се пружи рука

Највећем делу глумаца скидам капу на невероватном јединству које су манифестовали чим су се осетили угроженим због одређених жаока које су дошле са стране појединих посланика власти. Поштујем то, без обзира што се са њиховим политичким погледима никада нисам слагао. Поштујем и што су крајње немилосрдни према њиховим колегама који имају дијаметрално супротне политичке погледе од њих, јер сложно им заврну сваку могућу шансу да негде глуме и да зараде за хлеб. Прецизније речено, ко није у сагласју са њиховим тзв. грађанским погледом на свет, за њега места међу њима нема. Има само у појединим медијима и то да буду разапети. Уколико не верујете у ово што пишем, сетите се кроз шта су све морали да прођу Лаза Ристовски и Буле Гонцић само зато што су отворени стали уз Александра Вучића. Посебно се сетите како су „независни” медији развлачили Микија Манојловића. Да ли је потребно да нагласим да нико од њихових колега, али баш нико, није им стао у заштиту. Напротив, врло сложно, да не кажем лобистички, индиректно, а неки чак и крајње директно, стали су на страну „независних” медија.

Данас имамо обрнуту ситуацију. Поједини народни посланици власти, моје колеге, непримерено су се изразили о појединим глумцима који су подржали протест. Дакле, без намере да воде кампању против њих, већ су се само углавном путем „Твитера” ружно о њима изразили. Готово све колеге глумци стале су им у заштиту. Свака част, мада је јасно да међу глумачким лидерима постоји крајње искристалисано политичко мишљење, пре свега опозиционо, где не постоји простор за оне који другачије мисле и зато је то озбиљан показатељ каква дискриминација влада у српском глумишту.

Но, не бих да улазим дубље у ту проблематику. Желим да као народни посланик власти изразим извињење према сваком глумцу коме су моје колеге упутиле неку непримерену реч. Наши политички погледи ће се увек разликовати, али разлике не смеју да доводе до било каквих увреда, посебно када си власт. Власт је најодговорнија и ми који смо њен део дужни смо много више од сваког да истрпимо и никако не смемо да узвраћамо истом мером, чак и када нас најгоре вређају. Наши одговори морају да буду чињенични, на нивоу како доликује онима који воде државу и увек помирљиви, јер смо дужни увек да позивамо на дијалог и да смирујемо тензије. Оно што бих волео макар једном да чујем од глумаца је искреност. Искрено да кажу колико се некада улагало у филм и позориште док су владали они са којима данас шетају, а колико се улаже данас. Да кажу искрено колико су некада зарађивали, а колико данас зарађују, и посебно да кажу колико је некада било пројеката, а колико има данас.

Искреност је врлина. Наравно, када ту буду искрени, а бројке су неумољиве, онда да додатно истакну шта то можемо још да учинимо да побољшамо положај глумаца, у шта још да се уложи како би се филмови и серије снимали или радиле позоришне представе. Мислим да власт и глумци, колико год да се не слажу, морају да разговарају. То је у свеопштем националном интересу, јер ти глумци ће сутра играти у неким филмовима који се тичу пројеката од врхунског националног интереса.

Уосталом, чувена анегдота која се везује за Черчила током бомбардовања Британије када је окупио министре да сагледају како да намакну средства за одбрану земље и када је одбио предлог министара да редукује средства за културу уз образложење – „А шта ћемо онда да бранимо?” – најбоље осликава колико је важно да власт и сви културни радници, посебно глумци, пробају да пронађу начин да разговарају и да пронађу заједнички језик. Оно што је најбитније је да свако помало увуче своје рогове, да се пружи рука и да се схвати да је у свеопштем интересу да се ради за Србију. Власт да прихвати да је сасвим у реду да постоје људи који имају другачије животне и политичке погледе и да ту глумци очито предњаче, а глумци опет да буду искрени и да понекад пређу преко својих сујета па да признају да су ипак под влашћу коју баш не воле толико, ипак, највише радили и успевали да зараде.

*Народни посланик