Где нови лидер води СДС

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Недавним избором за председника Српске демократске странке (СДС), Милан Миличевић је пре неки дан и званично преузео вођство странке након раније оставке Мирка Шаровића, изазване незадовољством изборним резултатом и поразом на прошлогодишњим изборима од странке Милорада Додика (СНСД).

Ова промена у страначком врху поставља нека важна питања, посебно оно које највише интригира јавност – хоће ли СДС задржати свој тренутни однос према владајућој странци или ће следити неке гласове унутар опозиције који сматрају да политика избегавања сусрета с властима није добро прихваћена код бирача и да би је требало кориговати. То се пре свега односи на позиве за српско јединство у Сарајеву. Додикова странка тврдила је да је оно неопходно па је позивала опозицију у национални савез. Опозиција је избегавала да стане у јединствену колону, најчешће објашњавајући то неискреношћу предлагача.

Пре неколико дана Српска демократска странка (СДС) добила је новог председника – Милана Миличевића, досадашњег вршиоца дужности лидера партијe.

Супротно досадашњој пракси СДС-а, који годинама није одговарао на позиве на састанке у Палати председника, посебно кад су на столу била питања која је власт означавала као кључна, Миличевић је недавно одржао заједничку конференцију с Додиком, немало пре избора за председника странке. На том састанку, који је претходио њиховом обраћању медијима, наводно је постигнут висок степен сагласности, а тема разговора била је државна имовина. Многима се учинило да је овај састанак допринео томе да Додик буде први који ће честитати Миличевићу на избору за вођу странке.

„Миличевићу желим да СДС врати кући јер су РС потребне јаке партије и јасни програми њеног очувања. То није само посао власти, већ свих”, поручио је Додик у честитки.

Но, уз бројне честитке и поруке које је Миличевић добио након што је и званично постао председник СДС, треба издвојити ону коју је новом страначком шефу послао Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине, а у којој је поручио да од Миличевића очекује да „очисти” партију. Петровић се у јавности доживљава као део струје СДС-а која не жели зближавање с владајућом странком, а на важности у странци му даје то што Додиковој партији није пошло за руком да га опозове с места градоначелника Бијељине. Остао је упечатљив и његов недавни перформанс у оквиру којег је десет дана пешачио од Бијељине до Бањалуке да би „указао на опструкције” у Бијељини.

Петровић, наиме, сматра да је задатак СДС-а да својим будућим деловањем успостави јачи него икада темељ и стуб опозиције па је, како је наводио, прво неопходно да се СДС одрекне свих који су досад показали да су наклоњени актуелној власти и који су с њима успоставили било какве видљиве или невидљиве коалиције.

Нови шеф СДС-а Милан Миличевић није много одговарао на ове дилеме у јавности, а Додику је кратко одговорио: „СДС је увек у својој кући, а та кућа се зове Република Српска”.

Нови политички догађаји и промене унутар СДС-а наговештавају да би странка могла да преиспита свој однос према владајућем СНСД-у. Утицајни функционери СДС-а, попут Милована Бјелице, Соње Караџић Јовичевић и делимично Дарка Бабаља, често се помињу као заговорници мекшег приступа владајућој странци и као заговорници јединства у вези с националним питањима. Међутим, постоји и мишљење да би СДС требало снажније да делује као ослонац опозиције и дистанцира се од свих досадашњих показатеља наклоности према власти.

Постоје аналитичари који сматрају да је СДС пропустио прилику да 2014. уђе у заједничку причу с СНСД-ом, што би, како верују, стабилизовало политичке прилике у Српској на дужи рок. Да се то десило вероватно се из највеће опозиционе странке не би отцепиле фракције Ненада Стевандића (сада лидера Уједињене Српске), и Обрена Петровића, некадашњег градоначелника Добоја, који је приступио СНСД-у, као што не би био формиран СДС Семберије покојног Миће Мићића, као ни НПС Дарка Бањца.

Други део аналитичара и политичких представника, пак, мисли да СДС нема разлог да се враћа кући – јер странка која је увек била либерално-демократска „из куће није ни излазила”, за разлику од СНСД-а, који је с поља социјалдемократије на темељима реформиста Анте Марковића дошао до странке тврде деснице. Миличевић каже да треба чути неке Додикове изјаве од пре 10 или 15 година и ове данас – то нема везе једно с другим.

„Желео бих јавно да га питам има ли ова БиХ данас везе с оном од пре 15 година? Да ли је могуће да је пратио шта ја говорим или радим, а није се питао зашто је то тако и да ли се можда мењају околности?”, одговорио је Додик.