Gde novi lider vodi SDS

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nedavnim izborom za predsednika Srpske demokratske stranke (SDS), Milan Miličević je pre neki dan i zvanično preuzeo vođstvo stranke nakon ranije ostavke Mirka Šarovića, izazvane nezadovoljstvom izbornim rezultatom i porazom na prošlogodišnjim izborima od stranke Milorada Dodika (SNSD).

Ova promena u stranačkom vrhu postavlja neka važna pitanja, posebno ono koje najviše intrigira javnost – hoće li SDS zadržati svoj trenutni odnos prema vladajućoj stranci ili će slediti neke glasove unutar opozicije koji smatraju da politika izbegavanja susreta s vlastima nije dobro prihvaćena kod birača i da bi je trebalo korigovati. To se pre svega odnosi na pozive za srpsko jedinstvo u Sarajevu. Dodikova stranka tvrdila je da je ono neophodno pa je pozivala opoziciju u nacionalni savez. Opozicija je izbegavala da stane u jedinstvenu kolonu, najčešće objašnjavajući to neiskrenošću predlagača.

Pre nekoliko dana Srpska demokratska stranka (SDS) dobila je novog predsednika – Milana Miličevića, dosadašnjeg vršioca dužnosti lidera partije.

Suprotno dosadašnjoj praksi SDS-a, koji godinama nije odgovarao na pozive na sastanke u Palati predsednika, posebno kad su na stolu bila pitanja koja je vlast označavala kao ključna, Miličević je nedavno održao zajedničku konferenciju s Dodikom, nemalo pre izbora za predsednika stranke. Na tom sastanku, koji je prethodio njihovom obraćanju medijima, navodno je postignut visok stepen saglasnosti, a tema razgovora bila je državna imovina. Mnogima se učinilo da je ovaj sastanak doprineo tome da Dodik bude prvi koji će čestitati Miličeviću na izboru za vođu stranke.

„Miličeviću želim da SDS vrati kući jer su RS potrebne jake partije i jasni programi njenog očuvanja. To nije samo posao vlasti, već svih”, poručio je Dodik u čestitki.

No, uz brojne čestitke i poruke koje je Miličević dobio nakon što je i zvanično postao predsednik SDS, treba izdvojiti onu koju je novom stranačkom šefu poslao Ljubiša Petrović, gradonačelnik Bijeljine, a u kojoj je poručio da od Miličevića očekuje da „očisti” partiju. Petrović se u javnosti doživljava kao deo struje SDS-a koja ne želi zbližavanje s vladajućom strankom, a na važnosti u stranci mu daje to što Dodikovoj partiji nije pošlo za rukom da ga opozove s mesta gradonačelnika Bijeljine. Ostao je upečatljiv i njegov nedavni performans u okviru kojeg je deset dana pešačio od Bijeljine do Banjaluke da bi „ukazao na opstrukcije” u Bijeljini.

Petrović, naime, smatra da je zadatak SDS-a da svojim budućim delovanjem uspostavi jači nego ikada temelj i stub opozicije pa je, kako je navodio, prvo neophodno da se SDS odrekne svih koji su dosad pokazali da su naklonjeni aktuelnoj vlasti i koji su s njima uspostavili bilo kakve vidljive ili nevidljive koalicije.

Novi šef SDS-a Milan Miličević nije mnogo odgovarao na ove dileme u javnosti, a Dodiku je kratko odgovorio: „SDS je uvek u svojoj kući, a ta kuća se zove Republika Srpska”.

Novi politički događaji i promene unutar SDS-a nagoveštavaju da bi stranka mogla da preispita svoj odnos prema vladajućem SNSD-u. Uticajni funkcioneri SDS-a, poput Milovana Bjelice, Sonje Karadžić Jovičević i delimično Darka Babalja, često se pominju kao zagovornici mekšeg pristupa vladajućoj stranci i kao zagovornici jedinstva u vezi s nacionalnim pitanjima. Međutim, postoji i mišljenje da bi SDS trebalo snažnije da deluje kao oslonac opozicije i distancira se od svih dosadašnjih pokazatelja naklonosti prema vlasti.

Postoje analitičari koji smatraju da je SDS propustio priliku da 2014. uđe u zajedničku priču s SNSD-om, što bi, kako veruju, stabilizovalo političke prilike u Srpskoj na duži rok. Da se to desilo verovatno se iz najveće opozicione stranke ne bi otcepile frakcije Nenada Stevandića (sada lidera Ujedinjene Srpske), i Obrena Petrovića, nekadašnjeg gradonačelnika Doboja, koji je pristupio SNSD-u, kao što ne bi bio formiran SDS Semberije pokojnog Miće Mićića, kao ni NPS Darka Banjca.

Drugi deo analitičara i političkih predstavnika, pak, misli da SDS nema razlog da se vraća kući – jer stranka koja je uvek bila liberalno-demokratska „iz kuće nije ni izlazila”, za razliku od SNSD-a, koji je s polja socijaldemokratije na temeljima reformista Ante Markovića došao do stranke tvrde desnice. Miličević kaže da treba čuti neke Dodikove izjave od pre 10 ili 15 godina i ove danas – to nema veze jedno s drugim.

„Želeo bih javno da ga pitam ima li ova BiH danas veze s onom od pre 15 godina? Da li je moguće da je pratio šta ja govorim ili radim, a nije se pitao zašto je to tako i da li se možda menjaju okolnosti?”, odgovorio je Dodik.