Миленко Првачки поново излаже у Панчеву

Панчево – Слике су стигле из збирки Галeрије Матице српске, Културног центра, из приватних и колекције Градске управе, а аутор из Сингапура. Миленко Првачки поново излаже у Панчеву – у Народном музеју, пред публиком је ретроспектива „Освајање пејзажа”, пресек његовог стваралаштва пре него се запутио на Далеки исток 1991. године.

 „Отишао сам у кратким панталонама и са неколико мајица, онда потписао уговор на три и по године, а остао три деценије. Сада сам поново у Панчеву и то је увек лепа прилика да излажем. Проблем транспортовања слика је ноћна мора, мада, најгоре што се слици може десити јесте да стоји у неком складишту. Од стотина мојих радова могу да се праве тематске изложбе које ће их повезати. За ову прилику решио сам да то буду слике, цртежи и колажи настали крајем осамдесетих година”, каже за „Политику” сликар Миленко Првачки о поставци сазданој од низа необичних пејзажа, који, како напомиње критичар Сава Степанов, нису овдашњи.

– То су мотиви типични за његово стваралаштво током осамдесетих година. Првачки је тада сликао острва, вулкане, али и делове пејзажа у Делиблатском песку, на свој начин. Не претендујући да се бави свакодневним дешавањима. већ општим темама, он је заправо антиципирао оно што ће се десити деценију касније. Тај његов „трофејни пејзаж” је постао нешто што ће нажалост испунити наше деведесете – борбу за области, за пределе, за земљу. Суштински, он нам показује проблем, а његов опус је доказ да уметник много боље и даље види него ми обични смртници. Истовремено, Првачки је у свему томе сачувао аутентичну слику – оцењује Степaнов последње радове Првачког пре одласка на Далеки исток. Међу њима су и раније излагани колажи, који су и први које је стварао по доласку у Сингапур. Само тај „трофејни предео” више није био исти. Више је личио на оно што је измаштао овде.

„Пошто нисам имао ни довољно сликарског материјала, користио сам папир из ормана, и ти радови су сада у Националној галерији Сингапура. Данас се и даље бавим апстракцијом, коју зовем „апстракција за почетнике”, јер сам кренуо да измештам све што се десило у апстрактној уметности у последњих стотину година и стављам у простор. Геометријска апстракција, експресионизам, асоцијативно сликарство, све то стављам на платно, скулптуру или инсталацију, али сада базирано на структури речника. Прича, дакле, није целовита, него у фрагментима, без нарације, као нека врста комбинације свега што се у историја уметности десило, заправо стаје уз мој речник”, каже Првачки о свом стваралаштву у далекој егзотичној земљи, која му је у почетку била егзотична, али је, каже, и он њој био егзотичан. Ипак, врло брзо је приређивао изложбе, па и позива да предаје на академији, где је и данас професор. Тај почетак поклопио се, додаје, са временом када Сингапур почиње много да инвестира у културу и уметност, да се граде музеји и отварају галерије. Био је те среће да не само учествује, него и буде сведок свега тога. Активан у ликовном животу и као педагог, ишколовао је генерације уметника, а као саветник, и први странац, добио и Националну награду за визуелну уметност.

 „Читав живот сам дислоциран и на тај начин се свесно или несвесно покупе разни утицаји. Увек кажем – ја сам Миленко у Азији, а не азијски Миленко. Донео сам много од свог искуства, а наравно да се гомила ствари и прилепила за мене, док сам проучавао историју, традицију, културу и високу технологију. И то не само Сингапура, који је једна космополитска мешавина већ и читаве Азије, коју сам пропутовао. Све је то компилација, али мислим да сам више ја донео њима него они мени”, каже за наш лист сликар Миленко Првачки, који је учинио легат својих дела Панчеву и овдашњем Народном музеју.