Печати Бачке – отисци времена

Нови Сад – Стари печати и печатњаци у воску, који су коришћени на документима слободних краљевских градова, трговишта и села у Бачкој током 19. века, и сами јесу документ времена и сведочанство о друштву у коме су настали. Многе од њих чува Архив Војводине у Новом Саду, који је сада први пут изнео овај архивски материјал пред јавност, приредивши поставку око 70 печатних отисака са простора хабзбуршког, потом и аустроугарског царства. Изложба носи назив „Печати из фондова Архива Војводине. Градови, трговишта и села на територији Бачке у 19. веку”, а њен садржај, према речима директора ове установе Небојше Кузмановића, део је историје Срба, Немаца, Мађара, Буњеваца, Словака, Русина и других народа тог простора и времена.

Сваки град, трговиште или село, па чак и пустаре, имали су своје јединствено обележје – грб и печат, како каже ауторка изложбе, архивски саветник Данијела Бранковић из Архива Војводине. На пример, печат Црвенке има грозд, што је одлика виноградарског краја, а Руски Крстур кукуруз, јечам, пшеница, што су одлике пољопривредног подручја.

Печати са архивских докумената ове установе прикупљани су за изложбу три месеца и сада их има триста. Рад на томе није био лак, напомиње ауторка, јер не постоји посебна збирка печата и штамбиља. Од свега прикупљеног, одабрани су експонати који се визуелно најбоље могу приказати. „Наишла сам на парадоксалну ситуацију да после три месеца ниједан печат није био из Новог Сада”, каже Бранковићева, напомињући да је у вези с тим помоћ стигла од Историјског архива Новог Сада.

На отисцима два изложена печата Новог Сада, која су истоветна, али је један црн, а други црвен, виде се Дунав, три куле и голуб. Такав је и данас грб главног града Војводине, напомиње ауторка и додаје да је интересантно то да се црна воштана боја користила када би неки државник преминуо и на тај начин се исказивала жалост.

Осим Новог Сада, приказани су и печати слободних краљевских градова Сомбора и Суботице, као и трговишта и села: Врбаса, Србобрана, Бачке Паланке, Куле, Сенте, Кањиже, Бездана, Апатина...

На њима су најчешћи симболи, осим слова, људски ликови, животиње попут јарца, лава, коња, орла, рибе... Од биљака, заступљени су палмини листови, храст, чемпрес, ловоров венац, класје жита, кукуруз, али и месец, сунце и бакља, као и предмети попут кључа, књиге, копља, крста...

Говорећи на отварању изложбе, професор историје др Владан Гавриловић указао је да су латински написи на печатима преовладавали до 1848. године, затим су били на немачком, мађарском и делимично на српском језику, понајвише у другој половини 19. века. „Зато печате треба схватити, разумети и анализирати кроз државни, а од средине 19. века и национални идентитет једне заједнице, у којима се огледа културно-историјски и естетски значај”, казао је професор Гавриловић који је и председник Управног одбора Архива Војводине.