Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Пр­ви орао кр­сташ ко­ји се на­кон 70 го­ди­на из­ле­гао у око­ли­ни Бач­ке То­по­ле

Сре­ћа ипак пра­ти Фе­лик­са

Сре­ћа ипак пра­ти Фе­лик­са
(Фото: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије)

Бач­ка То­по­ла – Фе­ликс је, из­гле­да, за­и­ста имао сре­ће. То што је на­кон 70 го­ди­на био пр­ви орао кр­сташ ко­ји се из­ле­гао у око­ли­ни Бач­ке То­по­ле већ је нео­бич­но срећ­на окол­ност, као и то што је од­ра­стао и у ок­то­бру кре­нуо у се­о­бу. Овај птич­ји мла­дац у пр­вој го­ди­ни свог жи­во­та већ је до­жи­вео аван­ту­ру као из кри­ми­на­ли­стич­ких ро­ма­на, али по све­му су­де­ћи и ту је имао сре­ће и би­ће спа­сен и вра­ћен у зе­мљу.

Орао кр­сташ сма­тра се на­ци­о­нал­ним сим­бо­лом Ср­би­је, али је и угро­же­на вр­ста. На­ла­зи се у др­жав­ном гр­бу, али све ре­ђе се сре­ће у при­ро­ди. За­то је про­шле го­ди­не са мно­го па­жње про­пра­ће­на вест да је на­кон се­дам де­це­ни­ја је­дан гне­зде­ћи пар од­не­го­вао мла­дун­ца. Дру­штво за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је ју­ла 2025. об­ја­ви­ло је да је пти­ца до­бро, да је пр­сте­но­ва­на и да је у до­го­во­ру са ко­ле­га­ма из ло­кал­ног Еко­ло­шког дру­штва „Ар­кус” до­би­ла име Фе­ликс. Био је је­дан од 14 мла­ду­на­ца ко­ји су се из­ле­гли про­шле го­ди­не, што је био по­у­здан знак да се по­пу­ла­ци­ја ко­ја је го­то­во не­ста­ла на тлу Ср­би­је по­ла­ко опо­ра­вља.

Уз пр­сте­ње, Фе­ликс је до­био и са­те­лит­ски ода­ши­љач ка­ко би мо­гли да га пра­те ка­да из­ле­ти из гне­зда. Орао кр­сташ ко­ји је по­ле­тео са па­нон­ске рав­ни­це био је и пр­ва пти­ца ко­ју Дру­штво за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца пра­ти на овај на­чин. Оче­ки­ва­ња су би­ла да ће до­би­ја­ти по­дат­ке о Фе­лик­со­вој ру­ти, бр­зи­ни ле­та, тра­же­њу те­ри­то­ри­је, али оно што се по­том де­ша­ва­ло над­ма­ши­ло је уоби­ча­је­на ор­ни­то­ло­шка са­зна­ња.

Већ у сеп­тем­бру сиг­на­ли су по­ка­зи­ва­ли да је кре­нуо у прав­цу Тур­ске, што је пре­ма оце­ни зна­ла­ца би­ла те­шка и иза­зов­на ру­та. А он­да је у ок­то­бру сиг­нал не­стао. У пр­ви мах на­да­ли су се да је то због ло­ших ко­му­ни­ка­циј­ских ве­за са тим де­лом све­та. Ме­ђу­тим, ка­ко је об­ја­ви­ло Дру­штво за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је, Фе­ликс је био жр­тва от­ми­це.

„Наш мла­ди орао кр­сташ Фе­ликс, чи­је смо пу­то­ва­ње од око­ли­не Бач­ке То­по­ле до Бли­ског ис­то­ка пра­ти­ли до кра­ја ок­то­бра, ухва­ћен је у Ли­ба­ну и про­дат швер­це­ри­ма ди­вљих пти­ца у Си­ри­ји. Сту­пи­ли смо у кон­такт са осо­бом из Ли­ба­на ко­ја се тру­ди да спа­си ди­вље пти­це, по­себ­но гра­бљи­ви­це, ко­је би­ва­ју уби­је­не, ра­ње­не и про­да­ва­не за со­ко­лар­ске по­тре­бе и иле­гал­не зоо-вр­то­ве. Са­те­лит­ски ода­ши­љач ко­ји је Фе­ликс но­сио је уни­штен, оба пр­сте­на су му ски­ну­та. Швер­цер тра­жи от­куп за на­шу пти­цу, а као ’по­клон’ ну­ди и јед­ну је­дин­ку бе­ле ка­ње, угро­же­не вр­сте ко­ја је иш­че­зла из Ср­би­је. Не же­ли­мо да пла­ћа­мо от­куп за на­ше пти­це јер ти­ме по­ста­је­мо део опа­сног кри­ми­нал­ног лан­ца швер­ца ди­вљих жи­во­ти­ња. По­зна­то је да се ова­ко сте­чен но­вац че­сто ко­ри­сти за дру­ге об­ли­ке кри­ми­на­ла, по­пут те­ро­ри­зма. Уби­ја­ње и кри­во­лов ди­вљих пти­ца на под­руч­ју Ме­ди­те­ра­на и Бли­ског ис­то­ка сва­ке го­ди­не од­но­се де­се­ти­не ми­ли­о­на не­ви­них жи­во­та”, на­ве­ли су ор­ни­то­ло­зи.

Струч­ња­ци об­ја­шња­ва­ју да је уоби­ча­је­но да от­ми­ча­ри и тр­гов­ци ди­вљим вр­ста­ма пти­ца у пу­сти­ња­ма Бли­ског ис­то­ка пра­ве ма­ле са во­дом и ка­да из­ну­ре­не пти­це ту сле­те, хва­та­ју их у зам­ке, мре­жа­ма, или их уби­ја­ју. Фе­ликс је пре­жи­вео от­ми­цу, али је ње­го­ва суд­би­на би­ла не­из­ве­сна.

У по­след­ња два ме­се­ца од­ви­ја­ла се бор­ба за спа­са­ва­ње мла­дог Фе­лик­са ко­ја је укљу­чи­ва­ла не са­мо на­ше струч­ња­ке већ и љу­би­те­ље пти­ца на Бли­ском ис­то­ку, али и на­ша ди­пло­мат­ска пред­став­ни­штва и ми­ни­стар­ства. По­кре­ну­та је мре­жа во­лон­те­ра, истин­ских љу­би­те­ља и за­штит­ни­ка при­ро­де и зва­нич­них пред­став­ни­ка др­жа­ве.

„От­ка­ко смо пре два ме­се­ца об­ја­ви­ли да је наш орао кр­сташ Фе­ликс за­то­чен у Си­ри­ји, ја­ви­ли су се на­ши при­ја­те­љи и ко­ле­ге ко­је ра­де у ре­ги­о­ну Бли­ског ис­то­ка. На­кон ин­тен­зив­них пре­го­во­ра ло­кал­них струч­ња­ка за ди­вље пти­це и не­ко­ли­ко удру­же­ња, Фе­ликс је про­на­ђен и са­да се на­ла­зи у Ли­ба­ну. На без­бед­ној је ло­ка­ци­ји, у при­хва­ти­ли­шту за ди­вље пти­це, се­вер­но од Беј­ру­та. Фе­ликс је у од­лич­ном ста­њу, ви­та­лан и без за­бе­ле­жних по­вре­да. Сва­ког да­на је све сна­жни­ји и по­ка­зу­је да же­ли да на­пу­сти ка­вез. Пу­шта­ње Фе­лик­са у при­ро­ду на Бли­ском ис­то­ку, са на­дом да се вра­ти у Ср­би­ју, ни­је оп­ци­ја, јер би то зна­чи­ло да га пре­пу­шта­мо на ми­лост и не­ми­лост швер­це­ри­ма и лов­ци­ма на пти­це гра­бљи­ви­це, што је та­мо сва­ко­днев­на прак­са стра­хо­ви­то ве­ли­ких раз­ме­ра. Је­ди­но ре­ше­ње је­сте да Фе­ликс до­ђе ку­ћи и то авио-пре­во­зом”, об­ја­ви­ло је Дру­штво за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је.

У ме­ђу­вре­ме­ну про­на­ђе­на је и авио-ком­па­ни­ја ко­ја је спрем­на да Фе­лик­са тран­спор­ту­је до Бе­о­гра­да, али тај лет мо­ра да се оба­ви пре­ко Тур­ске. Осим то­га, по­треб­но је про­на­ћи и пра­ти­о­ца за пти­цу, а Дру­штво за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је са­да је ан­га­жо­ва­но на при­ку­пља­њу нов­ча­ног из­но­са за ку­по­ви­ну авио-кар­те и про­на­ла­же­њу пра­ти­о­ца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.