Флексибилније коришћење годишњег одмора

Досадашња пракса је показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од обавезних 10 радних дана, него у зависности од њихових и потреба посла то буде и краће, најчешће пет дана, али и мање. Радници често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора.

Због ових разлога представници Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) у „Сивој књизи 15” предложили су држави да се измени став два члана 73 Закона о раду. Важећа законска формулација овог става гласи да ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део мора бити у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Предлог НАЛЕД-а је да се у ставу два измени обавеза да запослени први део годишњег одмора користи у трајању од две недеље непрекидно, већ да један део одмора буде у трајању од две седмице, не нужно у континуитету.

– Интенција законодавца је у томе да се обезбеди запосленом да има две недеље годишњег одмора у континуитету, али како потврђује пракса, истовремено постоји неоправдано ограничење утврђивањем рока до када тај први део мора да се искористи (до краја календарске године). Наиме, целокупан годишњи одмор за претходну годину је могуће користити до 30. јуна текуће године. Неретко се тај рок незванично прекорачи, и већини запослених није потребно да први део одмора искористе у трајању од две недеље – наводе из НАЛЕД-а.

Синдикати нису нимало одушевљени овим предлогом, а образложење оцењују као лицемерно. Чеданка Андрић, председница УГС „Независност”, пита да ли су запослени похрлили у НАЛЕД да траже да не одмарају десет дана у континуитету, јер је то непотребан луксуз и то баш радници у Србији који имају зараде које спадају међу најниже у Европи.

– Који су то запослени који би хтели да на одмор иду један дан, па после два дана, па опет један дан и тако све док НАЛЕД-у не падне на памет да користе годишњи одмор на сате? Тај луксуз да оду негде десет дана у континуитету изгледа имају само послодавци, у приватном, а и у државном сектору. Зар се није могло рећи да то желе послодавци којима је и дан одмора радника много, а не да испада како запослени не желе одмор од десет дана у континуитету из непознатих разлога – наводи председница „Независности”.

Иначе, право на плаћени годишњи одмор спада у неотуђива уставна права запослених у Србији. Радник не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом. Послодавци не могу да нуде запосленом да му се уместо годишњег одмора исплати новчана накнада, нити му се право на одмор може ускратити или заменити било каквим другим правом или привилегијом. Чак ни када би радник тако нешто заиста желео, то законски није могуће, подсећају стручњаци за радно право.