Кризе свести треба озбиљно испитати

Синкопа или криза свести је губитак свести услед поремећаја циркулације у можданом ткиву и може настати због великог броја узрока који се могу поделити у три групе: неуролошки, кардиолошки и рефлексни. Због комплексности проблема потребно је радити мултидисциплинарно, при чему је неурокардиолошка дијагностика кључна за постављање дијагнозе.

Како истиче професор др Бранислав Миловановић, шеф Неурокардиолошке лабораторије на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, узрок је оштећење аутономног нервног система, које је најчешће резултат инфекције, и увек је знак озбиљних промена у нашем телу.

– Постојећом дијагностиком може се предвидети да ли постоји опасност од даљих криза свести, које могу довести и до повређивања и смртног исхода, зависно од узрока. Лечење се спроводи у зависности од узрока, односно ако је аритмија или блок у срчаном раду, па се предузимају стандардне терапијске процедуре. Међутим, код око 80 одсто случајева реч је о рефлексним синкопама због оштећења аутономног нервног система, због чега треба лечити дисаутономију у зависности од узрока. Лекара треба посетити одмах у случају појаве нестабилности приликом устајања или појаве праве кризе свести са потпуним губитком свести или стањем пресинкопе. Потребно је урадити основну неуролошку и кардиолошку дијагностику и потом неурокардиолошко тестирање које је кључно за постављање дијагнозе – појаснио је др Миловановић.

Управо је једна од тема 12. Интернационалног састанка „Неурокард 2023”, који је организован од стране Института „Дедиње” и Удружења за неурокардиологију Србије, била синкопа или криза свести.

Председник организационог одбора конгреса проф. др Бранислав Миловановић наводи да је ове године скуп организован према посебном концепту заједничких сесија са осам интернационалних организација, под покровитељством Европске академије наука и уметности (ЕАСА) и Светског удружења за неинвазивну кардиологију (ИСХНЕ).

– Сесија о синкопи или кризама свести је организована у сарадњи са Кливленд клиником, која је по рангу прва у САД, и једна од најпознатијих на свету. Предавачи су били професори Нирај Варма и Иван Чакулев, водећи електрофизиолози у клиници, а и у свету. Професор Нирај Варма нам је указао посебну част јер је недељу дана пре конгреса ушао у историју медицине и први пут на свету уградио нови тип дефибрилатора који се користи код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, што су објавили водећи светски медији. Предавање на конгресу „Неурокард 2023” је било први пут после изведене интервенције у свету. Оба светски позната стручњака су посетила Институт „Дедиње”, где је са директором ове установе професор др Милованом Бојићем договорено да се започну заједнички пројекти из ове области – наводи др Миловановић.

То је велико признање за нашу медицину, зато што у оквиру института функционише Неурокардиолошка лабораторија, управо под руководством нашег саговорника, која са инвазивном електрофизиологијом представља јединствен спој два центра, што омогућава решавање проблема синкопе врло брзо на једном месту, што је врло ретко ако не и јединствено у свету.

– Сваки проблем, који је у вези са кризама свести, а које су врло честе код поствирусног синдрома умора, где постоји тешко оштећење аутономног нервног система, може да се дијагностикује и то све под једним кровом – напомиње др Миловановић.

Под појмом синкопе се подразумева изненадни губитак свести, који углавном траје кратко, неколико секунди или минута, а изазван је тренутним падом циркулације у централном нервном систему.

Истраживања у САД показују да је око шест одсто људи некада у животу изгубило свест. Колико је то случај код нас, није сасвим познато, јер се многи грађани не јављају за помоћ лекару када им се то догоди, јер ситуацију приписују углавном умору.