Krize svesti treba ozbiljno ispitati

Sinkopa ili kriza svesti je gubitak svesti usled poremećaja cirkulacije u moždanom tkivu i može nastati zbog velikog broja uzroka koji se mogu podeliti u tri grupe: neurološki, kardiološki i refleksni. Zbog kompleksnosti problema potrebno je raditi multidisciplinarno, pri čemu je neurokardiološka dijagnostika ključna za postavljanje dijagnoze.

Kako ističe profesor dr Branislav Milovanović, šef Neurokardiološke laboratorije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uzrok je oštećenje autonomnog nervnog sistema, koje je najčešće rezultat infekcije, i uvek je znak ozbiljnih promena u našem telu.

– Postojećom dijagnostikom može se predvideti da li postoji opasnost od daljih kriza svesti, koje mogu dovesti i do povređivanja i smrtnog ishoda, zavisno od uzroka. Lečenje se sprovodi u zavisnosti od uzroka, odnosno ako je aritmija ili blok u srčanom radu, pa se preduzimaju standardne terapijske procedure. Međutim, kod oko 80 odsto slučajeva reč je o refleksnim sinkopama zbog oštećenja autonomnog nervnog sistema, zbog čega treba lečiti disautonomiju u zavisnosti od uzroka. Lekara treba posetiti odmah u slučaju pojave nestabilnosti prilikom ustajanja ili pojave prave krize svesti sa potpunim gubitkom svesti ili stanjem presinkope. Potrebno je uraditi osnovnu neurološku i kardiološku dijagnostiku i potom neurokardiološko testiranje koje je ključno za postavljanje dijagnoze – pojasnio je dr Milovanović.

Upravo je jedna od tema 12. Internacionalnog sastanka „Neurokard 2023”, koji je organizovan od strane Instituta „Dedinje” i Udruženja za neurokardiologiju Srbije, bila sinkopa ili kriza svesti.

Predsednik organizacionog odbora kongresa prof. dr Branislav Milovanović navodi da je ove godine skup organizovan prema posebnom konceptu zajedničkih sesija sa osam internacionalnih organizacija, pod pokroviteljstvom Evropske akademije nauka i umetnosti (EASA) i Svetskog udruženja za neinvazivnu kardiologiju (ISHNE).

– Sesija o sinkopi ili krizama svesti je organizovana u saradnji sa Klivlend klinikom, koja je po rangu prva u SAD, i jedna od najpoznatijih na svetu. Predavači su bili profesori Niraj Varma i Ivan Čakulev, vodeći elektrofiziolozi u klinici, a i u svetu. Profesor Niraj Varma nam je ukazao posebnu čast jer je nedelju dana pre kongresa ušao u istoriju medicine i prvi put na svetu ugradio novi tip defibrilatora koji se koristi kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, što su objavili vodeći svetski mediji. Predavanje na kongresu „Neurokard 2023” je bilo prvi put posle izvedene intervencije u svetu. Oba svetski poznata stručnjaka su posetila Institut „Dedinje”, gde je sa direktorom ove ustanove profesor dr Milovanom Bojićem dogovoreno da se započnu zajednički projekti iz ove oblasti – navodi dr Milovanović.

To je veliko priznanje za našu medicinu, zato što u okviru instituta funkcioniše Neurokardiološka laboratorija, upravo pod rukovodstvom našeg sagovornika, koja sa invazivnom elektrofiziologijom predstavlja jedinstven spoj dva centra, što omogućava rešavanje problema sinkope vrlo brzo na jednom mestu, što je vrlo retko ako ne i jedinstveno u svetu.

– Svaki problem, koji je u vezi sa krizama svesti, a koje su vrlo česte kod postvirusnog sindroma umora, gde postoji teško oštećenje autonomnog nervnog sistema, može da se dijagnostikuje i to sve pod jednim krovom – napominje dr Milovanović.

Pod pojmom sinkope se podrazumeva iznenadni gubitak svesti, koji uglavnom traje kratko, nekoliko sekundi ili minuta, a izazvan je trenutnim padom cirkulacije u centralnom nervnom sistemu.

Istraživanja u SAD pokazuju da je oko šest odsto ljudi nekada u životu izgubilo svest. Koliko je to slučaj kod nas, nije sasvim poznato, jer se mnogi građani ne javljaju za pomoć lekaru kada im se to dogodi, jer situaciju pripisuju uglavnom umoru.