Балканско раскршће

Од нашег специјалног извештача

Криница, Пољска, 14. септембра – Вечито подељен и у сукобима, Балкан поједини аналитичари поново виде на раскршћу. Међутим, овог пута Балкан је пред дилемом придруживања ЕУ и евроатлантским организацијама.

Иако фокусиран на економска и геополитичка дешавања која потресају целу Европу у оквиру глобалне кризе, на Економском форуму у Криници значајно место је посвећено дебатама о томе како убрзати европско и евроатлантско придруживање западног Балкана, одомаћене кованице бриселских бирократа за Албанију и земље које су настале из Југославије, без Словеније.

Према речима Дорис Пак, немачке парламентарке у Европском парламенту, без обзира на тренутну ситуацију у међународним односима, западни Балкан је у средишту политике ЕУ, што доказује да је ЕУ највише новца потрошила у овај регион.

„Доста смо новца потрошили, али нисам сигурна да је новац отишао тамо где је намењен. То зависи од политичара у појединим земљама, а у региону постоје политичари који се понашају као да су државе њихово власништво. Довољно је да се Сарајево и Бањалука препиру око неког неважног проблема, па да се забораве људи који живе у БиХ којима треба посао. Цео регион оптерећује и проблем недостатка доброг судства, као и недостатак праве жеље да се улаже у образовање као кључног основа развоја”, каже Дорис Пак, која председава делегацији Европског парламента за односе са земљама југоисточне Европе.

Осим високог степена незапослености, малих административних капацитета и неуравнотеженост фискалне политике, Пакова као проблем целог западног Балкана истиче то да политичари заборављају да инвеститори не траже Србију или Хрватску већ цео регион за улагање. Иако има позитивних трендова у европским интеграцијама држава региона, Пакова је истакла и проблеме које овом процесу некад праве управо чланице Уније.

„Док је Хрватска веома близу ЕУ, а Србија сада обећава велики напредак, Македонија чека због једне чланице Европске уније. Али, нисам сигурна ни да сличан проблем неће правити Словенија Хрватској. Ипак, надам се да ће Македонија убрзо решити проблем са Грчком око имена и препоручујем им да прихвате промену имена, јер нико им не може украсти њихов македонски интегритет, македонски језик и осећај да су Македонци”, рекла је Пакова.

Упркос томе што је западни Балкан у врху приоритета ЕУ, Милош Шолаја, из Центра за међународне односе из Бањалуке, истиче да Европа мора да схвати и да се Русија као активни чинилац вратила на Балкан. На то упозорава европске званичнике и Доминика Ћосић, дописник из Брисела пољског недељника „Впрост”, која каже да би Европа требало да размишља и о дугорочнијим перспективама овог региона јер утицај Русије враћа у овај део света енергетским споразумом са „Гаспромом”. Ипак, панелисти су истакли да не желе да ситуација на западном Балкану буде неки нови продукт сукоба Русије и САД.

Премда се у расправама чуо и захтев да би можда требало направити међународну конференцију о границама и осталим проблемима западног Балкана, Дорис Пак истиче да нам је доста било конференција и да би сада требало да радимо на томе да државе испуне услове за придруживање ЕУ.

„Имамо велики проблем са визама и сматрам да би требало да се стидимо јер грађанима западног Балкана нисмо омогућили да без виза прелазе границу ка ЕУ”, истиче немачка парламентарка у Европском парламенту.

Став о безвизном режиму подржава и Ерхард Бусек, донедавно специјални координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе, који то објашњава речима да ће сваки криминалац наћи начине да добије визу, док је обичним људима то много теже.

Међутим, нису сви оптимисти када је реч о убрзавању европских интеграција држава региона. Елмар Брок, немачки парламентарац у Европском парламенту, сматра да не би требало дозволити нова увећања Уније док се тај процес не дефинише усвајањем новог конститутивног акта ЕУ. Док Брок инсистира на Лисабонском уговору пре новог проширења Уније, Грегор Крајц, заменик директора Канцеларије за европске послове Владе Словеније, сматра да ће преуређење ЕУ бити завршено док балканске државе испуне услове за придруживање.

Ипак, Балкан, а нарочито Србију оптерећује и проблем Косова, који је после недавних догађаја на Кавказу, према речима Душана Батаковића, амбасадора Србије у Канади, евидентно преседан у међународном праву. Према речима бившег члана преговарачког тима Србије о статусу Косова, изградња демократије, међусобна сарадња и преговори и интеграције у ЕУ кључне су за решавање проблема у региону.

Ветон Сурои, бивши члан приштинског преговарачког тима, пак каже да ће Србија и Косово морати да сарађују како би ушле у ЕУ и да покушај замрзавања процеса признања независности Косова неће ништа променити. Реагујући на ову примедбу, амбасадор Батаковић је рекао да се слаже са Ветоном Суроијем о сарадњи Србије и Косова, као и да је најбржи и најсигурнији начин да Косово уђе у ЕУ кроз Србију.

Упркос недавним догађајима у Грузији, Андреј Климов, потпредседник Спољнополитичког одбора Државне думе Руске Федерације, истакао је да се став Русије према Косову неће променити, додавши да исти став о Косову има и Грузија. На примедбу да исти став о отцепљењу Абхазије и Јужне Осетије имају Београд и САД, Климов је додао да то не пориче и да би се изненадио када би Србија признала Абхазију и Јужну Осетију.

Н. Радичевић