Мало наде за споразум

Од нашег сталног дописника

Брисел, 14. септембра – Највероватнији исход сутрашњег заседања Савета министара Европске уније у Бриселу јесте да Прелазни споразум који је Србија потписала са ЕУ и њених 27 држава чланица неће бити одмрзнут због противљења Холандије коју ће подржати и Белгија – навео је данас „Политикин” веома поуздани извор из седишта Европске комисије.

– Према најреалнијем сценарију 25 држава чланица и Комисија тражиће да Споразум буде активиран, али ће Холандија, по свему судећи, бити против, а у том случају придружиће јој се и Белгија. Холандски министар спољних послова Максим Ферхаген је у веома деликатној позицији, јер он свој пристанак не може дати без одлуке тамошњег парламента, а као што је познато посланици свих партија се једногласно противе одмрзавању споразума због недовршене сарадње Србије са Хашким трибуналом – прецизирао је „Политикин” саговорник.

На питање да ли треба очекивати да ће Холанђани променити став уколико главни хашки тужилац Серж Брамерц буде известио министре о пуној сарадњи Србије са Трибуналом, наш саговорник каже да то није искључено, али ни баш вероватно.

– Очекујемо да ће се Брамерц веома позитивно изјаснити о сарадњи Владе Србије са Хагом, али тешко је веровати да ће он бити изричит и рећи да је то пуна сарадња, јер Ратко Младић још није ухапшен и изручен, као и Горан Хаџић. Брамерц неће убеђивати Холандију да пристане, у то можемо бити прилично уверени, јер то није његов посао. Међутим, ЕУ ће наставити и наредних месеци да разматра ово питање и треба веровати да ће после Брамерцовог званичног извештаја Уједињеним нацијама у децембру бити много већа вероватноћа да Прелазни споразум ступи на снагу – објаснио је наш извор.  

Ипак, ако би Брамерц сутра недвосмислено потврдио да Србија чини све што је у њеној моћи и да је само питање времена када ће осумњичени бити ухапшени, онда је могуће да ће Холандија изразити конструктивну уздржаност приликом одлучивања и да се неће противити одмрзавању Споразума. То значи да неће отворено подржати предлог, али неће му се противити.

Такав принцип Савет министара је употребио зимус приликом одлучивања о слању мисије Еулекс на Косово и Метохију употребивши такозвану тиху процедуру. Тада је Кипар искористио могућност да не подржи формално одлуку о слању мисије ЕУ, али се није отворено успротивио. Писмени предлог о слању Еулекса је „остао на министарском столу” 24 сата и пошто нико у том року није поднео званичан приговор, мисија је одобрена.

Када је Србија 29. априла ове године у Луксембургу потписала Прелазни споразум као саставни део Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), то је учињено, на захтев Холандије, уз услов да оба акта остану блокирана све док Београд не оствари пуну сарадњу са Судом за ратне злочине у бившој Југославији.      

У међувремену у Србији су ухапшени и у Хаг изручени оптуженици Стојан Жупљанин и Радован Караџић. После хапшења Караџића 21. јула, надмоћна већина дипломата ЕУ и земаља које су њене чланице заговарала је одмрзавање потписаних уговора са Србијом, али не и Холандија, док се Белгија заправо само солидарише са одлукама свог суседа према овом питању.

Холанђани су одбили и компромисне предлоге Комисије и неких чланица ЕУ према којима би требало одмрзнути само Прелазни (трговински) споразум, али не покретати ратификацију ССП-а док се не заврши тражена сарадња Београда са Хагом. То би Србији омогућило коришћење многих бенефита у трговини са ЕУ, а ССП ионако постаје важећи тек када прође ратификацију у свим државама потписницама. До сада је ССП ратификован само у Скупштини Србије, што је уобичајена пракса да се најпре у земљи која жели приступ у ЕУ овај уговор потврђује.

Владимир Јокановић  

-----------------------------------------------------------

Делевић: Нада у позитиван исход

Помоћник министра спољних послова Србије Милица Делевић изразила је наду да ће Савет министара Европске уније на данашњем самиту у Бриселу одмрзнути Прелазни трговински споразум са Србијом.

Оно што је најважније јесте уверење да је Србија учинила све и да у пуној мери сарађује с трибуналом у Хагу, како кроз хапшења хашких оптуженика тако и достављањем докумената, казала је јуче Делевићева гостујући на Телевизији Б92.

Одговарајући на питање да ли је разочарана што главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц неће децидно похвалити Србију и тако јој отворити пут за лакше добијање Прелазног трговинског споразума, Делевићева је изразила уверење да оно што ће он рећи „неће бити сметња за деблокирање тог споразума”. „Сигурна сам да је напредак Србије у сарадњи са трибуналом у Хагу такав да је немогуће рећи да не постоји сарадња и позитивни помак” , истакла је Делевићева и додала да неслагање једне чланице ЕУ, у овом случају Холандије, „може да блокира споразум”.

Танјуг