Почело цветање Тисе

Кањижа – Ових вечери изнад речног тока Тисе стоји измаглица, а друга обала губи јасне обрисе. Није то последица илузије коју ствара дневна јара, титраји у ваздуху изнад реке у ствари означавају најромантичнији период у години  који се код нас везује искључиво за Тису. Симоблише га ројење Тиског цвета, инсекта који је због своје нежне и неухватљиве природе и кратког живота добио ботаничко име.

Десетине грађана Кањиже и околине ових дана окупљају се на обали Тисе да би пратили ројење древног инсекта, за кога се тврди да постоји на земљи две милијарде година. У супротности са дуговечношћу врсте, његов живот на јави ипак је кратак – одрасла јединка живи тек неколико сати у предвечерје и проводи их у плесу изнад реке, стварајући непоновљив призор. Лебедећи изнад воде Тисе, проналазе свог партнера, како би продужили врсту и сво то трептање и лебдење над водом траје до заласка сунца. Ова игра понавља се свега неколико дана у години и јединствен је феномен.

Ларва Тиског цвета три године борави у дубоком глиновитом муљу реке, на дубини до два метра. Након три године, када неколико дана у низу температура реке достигне 22 до 23 степена, када је пун месец, када је време мирно, вез ветра и без кише, почеће полако да се помањају на ивици воде. Ларва Тиског цвета скида кошуљицу 12 пута, последња два пута то чини на површини воде. Да би одбацила последњу чауру тражиће да слети на суву подлогу. Због тога Кањижани чамцима излазе на реку, тада инсект слеће на људе, на весла, на чамце. Ту ће одбацити последњи свој омотач и полетети изнад воде. Милиони инсеката тада преплаве реку и њене обале. Ројење Тиског цвета одвија се у таласима, ударно ројење настаје негде око петог дана од почетка, и након тога треба поново чекати годину дана за нови плес Тиског цвета.

Познаваоци прилика на реци, попут Чабе Шарњаија, који организује и туристичке туре по Тиси,  кажу да живот Тиског цвета још није довољно испитан. Биолози у Мађарској покушали су да у лабораторијским условима прате развој ларви у муљу, али покушај није био успешан. Тако остаје нејасно како функционише биолошки часовник Тиског цвета, чија ларва проводи године дубоко у муљу, а ипак тачно зна тренутак када је на површини мирно, без ветра и кише и када је пун месец.

Јединствени призор везује се управо за ток Тисе у нашој земљи где је најизраженији, а да ни за то нема тачног објашњења. Оно што се сматра поузданим јесте да присуство Тиског цвета говори о чистоћи воде, а Шарњаи објашњава и да због окуке коју Тиса прави у Кањижи, а слична ситуација је и у Бечеју, овде се спира песак и муљ и остаје глинена подлога која погодује ларви која може без обрушавања тла да копа канале.

Енигма цветања Тисе дозвољава и разна нагађања, па је једно од њих и да су приликом регулисања тока Тисе, када је у 19. веку њен ток скраћен за око 500 километара, радови овде најмање пореметили речно дно и није узнемирено вековно станиште ларви Тиског цвета.

Мештани Кањиже и љубитељи Тисе ових дана не траже објашњење, од недеље када је почело ројење долазе на обалу да посматрају плес Тиског цвета.