Počelo cvetanje Tise

Kanjiža – Ovih večeri iznad rečnog toka Tise stoji izmaglica, a druga obala gubi jasne obrise. Nije to posledica iluzije koju stvara dnevna jara, titraji u vazduhu iznad reke u stvari označavaju najromantičniji period u godini  koji se kod nas vezuje isključivo za Tisu. Simobliše ga rojenje Tiskog cveta, insekta koji je zbog svoje nežne i neuhvatljive prirode i kratkog života dobio botaničko ime.

Desetine građana Kanjiže i okoline ovih dana okupljaju se na obali Tise da bi pratili rojenje drevnog insekta, za koga se tvrdi da postoji na zemlji dve milijarde godina. U suprotnosti sa dugovečnošću vrste, njegov život na javi ipak je kratak – odrasla jedinka živi tek nekoliko sati u predvečerje i provodi ih u plesu iznad reke, stvarajući neponovljiv prizor. Lebedeći iznad vode Tise, pronalaze svog partnera, kako bi produžili vrstu i svo to treptanje i lebdenje nad vodom traje do zalaska sunca. Ova igra ponavlja se svega nekoliko dana u godini i jedinstven je fenomen.

Larva Tiskog cveta tri godine boravi u dubokom glinovitom mulju reke, na dubini do dva metra. Nakon tri godine, kada nekoliko dana u nizu temperatura reke dostigne 22 do 23 stepena, kada je pun mesec, kada je vreme mirno, vez vetra i bez kiše, počeće polako da se pomanjaju na ivici vode. Larva Tiskog cveta skida košuljicu 12 puta, poslednja dva puta to čini na površini vode. Da bi odbacila poslednju čauru tražiće da sleti na suvu podlogu. Zbog toga Kanjižani čamcima izlaze na reku, tada insekt sleće na ljude, na vesla, na čamce. Tu će odbaciti poslednji svoj omotač i poleteti iznad vode. Milioni insekata tada preplave reku i njene obale. Rojenje Tiskog cveta odvija se u talasima, udarno rojenje nastaje negde oko petog dana od početka, i nakon toga treba ponovo čekati godinu dana za novi ples Tiskog cveta.

Poznavaoci prilika na reci, poput Čabe Šarnjaija, koji organizuje i turističke ture po Tisi,  kažu da život Tiskog cveta još nije dovoljno ispitan. Biolozi u Mađarskoj pokušali su da u laboratorijskim uslovima prate razvoj larvi u mulju, ali pokušaj nije bio uspešan. Tako ostaje nejasno kako funkcioniše biološki časovnik Tiskog cveta, čija larva provodi godine duboko u mulju, a ipak tačno zna trenutak kada je na površini mirno, bez vetra i kiše i kada je pun mesec.

Jedinstveni prizor vezuje se upravo za tok Tise u našoj zemlji gde je najizraženiji, a da ni za to nema tačnog objašnjenja. Ono što se smatra pouzdanim jeste da prisustvo Tiskog cveta govori o čistoći vode, a Šarnjai objašnjava i da zbog okuke koju Tisa pravi u Kanjiži, a slična situacija je i u Bečeju, ovde se spira pesak i mulj i ostaje glinena podloga koja pogoduje larvi koja može bez obrušavanja tla da kopa kanale.

Enigma cvetanja Tise dozvoljava i razna nagađanja, pa je jedno od njih i da su prilikom regulisanja toka Tise, kada je u 19. veku njen tok skraćen za oko 500 kilometara, radovi ovde najmanje poremetili rečno dno i nije uznemireno vekovno stanište larvi Tiskog cveta.

Meštani Kanjiže i ljubitelji Tise ovih dana ne traže objašnjenje, od nedelje kada je počelo rojenje dolaze na obalu da posmatraju ples Tiskog cveta.