Пре пре­вр­та­ња бро­да же­не и де­ца ле­жа­ли јед­ни пре­ко дру­гих

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ја­сми­на Па­вло­вић Ста­ме­нић

Ати­на – Број жр­та­ва тра­гич­ног бро­до­ло­ма код Пе­ло­по­не­за по­рас­тао је на 81, по­што су спа­си­о­ци про­на­шли још три те­ла. На ме­сту где се пре­тр­па­ни ча­мац са ви­ше од 700 ми­гра­на­та пре­вр­нуо, на­ста­вља се по­тра­га у ко­ју су укљу­че­не фре­га­те, хе­ли­коп­тер и ма­њи ави­о­ни лу­ке Ка­ла­ма­та, ко­ји за­јед­но кр­ста­ре и над­ле­ћу област.

Не­де­љу да­на по­сле бро­до­ло­ма у ко­ме је од­мах спа­се­но 104 ми­гран­та, го­то­во да не­ма ни­ка­кве шан­се да је би­ло ко још пре­жи­вео и, на­жа­лост, као ју­че, про­на­ла­зе се са­мо те­ла на­стра­да­лих. Спа­си­о­ци су упор­ни у по­ку­ша­ју да се про­на­ђе и иден­ти­фи­ку­је што ве­ћи број ми­гра­на­та ко­ји се во­де као не­ста­ли.

Сли­ка шта се тач­но де­си­ло се са­ста­вља на осно­ву све­до­че­ња пре­жи­ве­лих. Из­ве­сно је да је ме­ђу не­ста­ли­ма нај­ви­ше Па­ки­ста­на­ца, око 400. Вла­да Па­ки­ста­на је по­кре­ну­ла ис­тра­гу на нај­ви­шем ни­воу и већ до са­да је ухап­ше­но 15 тр­го­ва­ца љу­ди­ма ко­ји су од не­срећ­них љу­ди, ка­ко та­мо­шње вла­сти са­оп­шта­ва­ју, узи­ма­ли и по 10 хи­ља­да до­ла­ра да би их пре­ве­зли у Евро­пу. Офи­цир по­ли­ци­је Ри­ја­за Му­га­ла, ка­ко пре­но­се грч­ки ме­ди­ји, твр­ди да је реч о ве­ли­ком лан­цу тр­го­ва­ца љу­ди­ма из Ли­би­је, Па­ки­ста­на и Грч­ке за ко­ји­ма је по­кре­ну­та по­тра­га, а се­ди­ште им је углав­ном на ли­биј­ској те­ри­то­ри­ји. У пр­вим из­ве­шта­ји­ма па­ки­стан­ске по­ли­ци­је, ко­је пре­но­се ов­да­шњи ме­ди­ји, твр­ди се да је на бро­ду би­ло, мо­жда, и 800 љу­ди. Не­ста­ле су чи­та­ве по­ро­ди­це, ка­ко ка­же Му­га­ла, нај­ве­ћи број из ре­ги­о­на Ко­тли у хи­ма­лај­ској обла­сти Ка­шми­ра из ко­је љу­ди го­ди­на­ма бе­же у Евро­пу.

Пред су­дом у Грч­кој је у то­ку по­сту­пак про­тив де­ве­то­ри­це тр­го­ва­ца љу­ди­ма ко­ји су и са­ми би­ли на бро­ду, али они не­ги­ра­ју би­ло ка­кву по­ве­за­ност са кри­ми­нал­ним ак­тив­но­сти­ма. Ме­ђу­тим, на њих су ука­за­ли пре­жи­ве­ли ми­гран­ти ко­ји твр­де да је ча­мац два да­на пре тра­ге­ди­је имао тех­нич­ке про­бле­ме, спо­ро пло­вио... Опи­су­ју ужа­сне, не­ху­ма­не усло­ве пу­то­ва­ња то­ком ко­јег ни­ко од њих ни­је имао по­јас за спа­са­ва­ње иако су го­то­во сви не­пли­ва­чи... Ви­ше да­на ни­су до­би­ја­ли хра­ну и во­ду, би­ли су зби­је­ни да ни­су мо­гли да се по­ме­ре ни­ти уста­ну. При­ча­ју да су би­ли по­де­ље­ни у три гру­пе, је­дан део Си­риј­ци, Па­ки­стан­ци и Егип­ћа­ни на па­лу­би, оста­ли, с об­зи­ром на то да је реч о ри­бар­ском чам­цу, у одељ­ку са фри­жи­де­ри­ма за улов. По уским ход­ни­ци­ма, же­не и де­ца су ле­жа­ли јед­ни пре­ко дру­гих, ни­је би­ло ме­ста ни за ма­лу тор­бу. Опи­су­ју да је ка­да су при­шли тр­го­вач­ки бро­до­ви, са тан­ке­ра по­ку­ша­но да им се до­ба­це фла­ше са во­дом. Та­да је по­чео стам­пе­до, ча­мац са ми­гран­ти­ма се наг­нуо, али и ис­пра­вио јер је, на­вод­но, мо­тор та­да још ра­дио.

Мно­го је де­та­ља ипак не­ја­сно. Оче­ви­ци твр­де да је грч­ка обал­ска стра­жа по­ку­ша­ва­ла да им до­ба­ци ко­но­пац и шле­пу­је их, да се у пр­вом по­ку­ша­ју чвор од­ве­зао, да су ка­сни­је по­но­во при­шли и по­ву­кли ча­мац, што је иза­зва­ло ве­ли­ке та­ла­се. По­сле то­га је, бар пре­ма њи­хо­вим из­ја­ва­ма, не­ја­сно шта се тач­но де­ша­ва­ло и то је оно што ће мо­ра­ти да уста­но­ви ис­тра­га иако грч­ка при­о­бал­на стра­жа твр­ди да је по­сту­па­ла по про­пи­си­ма.

Сви пре­жи­ве­ли твр­де да су же­ле­ли у Ита­ли­ју, не у Грч­ку. На­и­ме, из Ита­ли­је је за 500 евра и без по­сре­до­ва­ња тр­го­ва­ца љу­ди­ма мо­гу­ће сти­ћи до Нор­ве­шке, док је за то пу­то­ва­ње пре­ко лан­ца грч­ких кри­јум­ча­ра мо­гу­ће са­мо уз 4.000 евра. Уз то, ка­жу пре­жи­ве­ли, про­це­ду­ра за ре­гу­ли­са­ње ази­ла у Грч­кој је те­жа, ду­жа и ком­пли­ко­ва­ни­ја.

Све ово о че­му пи­ше ов­да­шња до­ма­ћа и стра­на штам­па ко­ја је грч­ку при­о­бал­ну стра­жу оп­ту­жи­ла да ни­је аде­кват­но ре­а­го­ва­ла јер је, као су твр­ди­ли, брод се­дам са­ти ста­јао у ме­сту, зва­нич­но је де­ман­то­ва­но. Ме­ђу­тим, све то је био до­во­љан по­вод опо­зи­ци­ји да не­ко­ли­ко да­на пред из­бо­ре, ко­ји се одр­жа­ва­ју за че­ти­ри да­на, у не­де­љу Ки­ри­ја­ко­са Ми­цо­та­ки­са и Но­ву де­мо­кра­ти­ју оп­ту­же „за смрт ми­гра­на­та ко­је да­ве у мо­ру”, док се Алек­сис Ци­прас, во­ђа Си­ри­зе, за­ла­же „за по­ли­ти­ку отво­ре­них гра­ни­ца, без ме­тал­них огра­да на Евро­су и па­тро­ла на мо­ру”.

Ме­ђу­тим, по­след­ња тра­ге­ди­ја ко­ја се сма­тра нај­ве­ћом у Сре­до­зе­мљу, где ина­че сва­ке го­ди­не ги­не нај­ма­ње 2.000 ми­гра­на­та, још јед­ном ука­зу­је на по­тре­бу ко­лек­тив­не европ­ске ак­ци­је за спре­ча­ва­ње не­ле­гал­не ми­гра­ци­је и пра­вил­ну рас­по­де­лу те­ре­та ми­грант­ске кри­зе, ко­ја је са­да па­ла на не­ко­ли­ко европ­ских др­жа­ва. У зе­мља­ма где је њи­хов нај­ве­ћи при­ти­сак то мо­же да ство­ри озбиљ­не по­ли­тич­ке и со­ци­јал­не про­бле­ме због ја­ча­ња екс­трем­не де­сни­це и фа­ши­стич­ких пар­ти­ја.