Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И даље без договора о промени Устава Северне Македоније

И СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ би подржали измене највишег правног акта, али обе стране имају своје услове
И даље без договора о промени Устава Северне Македоније
(Фото/ Анђелко Васиљевић)

Специјално за „Политику”

Скопље – У тренутку кад се формира нови светски поредак, Северна Македонија је добила веома јасне инструкције од САД да промене Устава спроведе у духу перспектива евроатлантских интеграција. Стога је недавно одржан лидерски сусрет две највеће македонске парламентарне партије – СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ – које предводе Димитар Ковачевски, лидер владајуће партије и премијер Северне Македоније, и Христијан Мицкоски, лидер опозиције.

Ова два лидера први пут су села за сто откако је Бугарска почела да притиска свог суседа ударом на македонски идентитет и језик, због чега је Француска предложила компромис да се ово билатерално питање реши. Северна Македонија тако је условљена поновном променом Устава како би се бугарски народ као конститутивни елемент унео у највиши државни акт, а заузврат ће Бугарска повући вето на путу приступних преговора ове земље у ЕУ.

Но, жељени епилог није издејствовала ниједна страна, те су грађани Северне Македоније и даље у ишчекивању расплета на евроинтеграцијској сцени. И Ковачевски и Мицкоски подржали би уставне промене, али обе стране имају своје услове, који их још не померају с почетне позиције. Најпре је Ковачевски понудио своје услове у интересу напретка Северне Македоније: прихватање уставних промена ради брже интеграције Северне Македоније у ЕУ, а након тога одржавање избора и стварање широке коалиције у коју би ушла и партија ВМРО-ДПМНЕ. Ковачевски сматра да ова влада треба да изврши промене Устава, да отвори преговоре с ЕУ и да затвори једно од два поглавља, те да организује редовне изборе, који су идуће године. Мицкоском је понудио да, дан након отварања уставних промена, његова партија добије половину министарских места чији мандати припадају партији СДСМ. На тај начин, како је рекао Ковачевски, влада би објединила све парламентарне партије које подржавају евроатлантске интеграције.

С друге стране, Мицкоски је поновио свој предлог да се формира влада националног спаса, али без коалиције с партијом ДУИ. Такође, у име добросуседских односа, затражио је да Бугарска спроведе бар три од шест пресуда које су у своју корист добила македонска удружења у Стразбуру. Међутим, Ковачевски не прихвата да се влада националног спаса формира без коалиционог партнера партије ДУИ, која је у власти скоро две деценије, најпре с ВМРО-ДПМНЕ, а сада са СДСМ. Портпарол партије ДУИ Бујар Османи, министар спољних послова Северне Македоније и председавајући ОЕБС-у, поводом захтева Мицкоског да ДУИ не буде део владе, написао је на „Твитеру”: „ДУИ је спреман да без свог учешћа подржи владу до избора уколико опозиција подржи уставне промене и нови Устав ступи на снагу пре формирања те владе. Европска будућност грађана је изнад свега.” Мање албанске партије, које су део владајуће коалиције, ничим не условљавају опозицију, а мање македонске парламентарне партије још се нису изјасниле о ономе што су чуле након одржавања лидерског сусрета.

Овај лидерски сусрет улио је известан оптимизам, посебно код премијера, јер постоји нада да има места да се овај дијалог настави и изнађе најбоље решење у интересу државе и њених грађана. Наглашено је да ће се разговори водити и на нижем нивоу, али и у Собрању. Нема посебног образложења зашто Мицкоски не жели ДУИ у власти. Ипак, подсетимо на то да је ова партија утицала на исход избора 2016. године. У пет минута до поноћи, кад је истицао мандат за формирање владе, односно када је требало да се конституише власт, где је ВМРО-ДПМНЕ имао договор с ДУИ да формира Собрање и владу, у последњем тренутку, након телефонског позива лидеру ове партије, Али Ахмети отказао је коалицију с Николом Груевским, након чега је Груевски завршио у егзилу, а ДУИ постао коалициони партнер партије СДСМ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.