Кишно пролеће не слути на плодну јесен

Ужице – Шта ће бити са пољопривредним усевима и плодовима након што су обилне кише лиле широм Србије, да би их затим ових дана наједном сменила жега? Има ли наде за водом натопљене парцеле под кукурузом, кромпиром, стрним житима? Каква судбина, након лоше сезоне за јагоде и трешње, очекује малине, шљиве, јабуке?

Поузданог одговора на ова питања нема, с тим што се агрономи и искусни пољопривредници слажу у проценама да нам предстоје мањи овогодишњи приноси уз скромније бербе и жетве. Овакво пролеће, кажу у западној Србији, посебно је неповољно за воћаре и повртаре, а мање домаћих плодова обично води ка вишим пијачним ценама, као и већем увозу туђег воћа и поврћа сумњивог порекла и квалитета.

Призори на њивама у овим крајевима налик су виђеним у другим регионима: устајала вода у баштама и воћњацима, закржљали усеви, труле засади... Непокошена трава, мокра и полегла, опасала је домаћинства и пашњаке. Воћари стрепе за род, а у проблему су и пчелари јер су могућности да пчеле уберу мед смањене. Забринутост у овим побрђима влада и за кромпир водом угрожен, а пре свега за извозно воће малину (западна Србија је водеће наше малиногорје) чија берба касни.

Да овако кишно пролеће не слути на плодну јесен, сматра и професор др Никола Бајић, најискуснији агроном у западној Србији, директор ужичког Центра за органску пољопривреду.

– Прво, муке су са ливадама за испашу стоке. Свуда има траве, високе и изнад појаса, прерасла је, а косидба касни, квалитет траве слаби. То ће се одразити на сточарство. Тешкоће су и са стрним житима, она су због кише и ветра местимично полегла, а још више са кукурузом, кромпиром, сунцокретом, шећерном репом. Зарасли су у траву и коров, јер ратари нису могли ући да плеве и употребе хербициде. Плодови не расту без довољно сунца, па ће приноси и квалитет бити слабији. Није сјајно, с тим што ће пољопривредници свакако покушати да уз одговарајућу негу и заштиту спасе што се спасити може – каже за наш лист професор Бајић.

У воћарству је такође неповољна ситуација, истиче Бајић, јер су воће ове године ломили мраз и град, па дуготрајне кише током којих воћари нису могли да заштите воћњаке од болести, штеточина и корова.

– Одразило се то у западној Србији и на шљиве, биће их овде мање него прошлих сезона. Страдале су трешње и јагоде, а што се тиче малине ту ће принос (па и откупна цена) бити смањени, тако да је питање како ће малинари проћи овог лета. Нагла промена времена и жега након киша не годи ниједном живом организму. Но. природу не треба потцењивати, јер шансе, упркос свему, постоје да се усеви поврате – објашњава Бајић.

На питање шта је важно предузети, искусни агроном одговара да у неповољним годинама у пољопривреди струка и наука треба до дођу до изражаја.

– Добри савети су пољопривредницима добродошли, па стручњаци треба да се потруде. Тим пре што је позната мисао: лако је бити агроном у родној години. А ја поштујем ову поруку: агрономе, прст на чело, па оживи српско село – истиче Никола Бајић.

Једно од познатих подручја западне Србије по узгоју поврћа, Лужничка долина код Ужица (Каран, Луново село и околина), минулих дана је озбиљно погођено бујицама због невремена. Још су овде понегде видљиве овеће баре на њивама, ко зна да ли ће те парцеле моћи да се опораве. Лужничку долину обишли су ових дана представници Министарства пољопривреде и града Ужица, уверили се у причињену штету, па најавили да ће отпочети санација бујичних водотокова и уништене инфраструктуре. У селу Карану, на пример, страдали су усеви кукуруза, пшенице, засади малине и осталог воћа и поврћа. На обрадивим површинама су наноси камена и муља, ужичка најразвијенија пољопривреда претрпела је озбиљну штету. Најављено је да ће министарство, у координацији са локалном самоуправом, помоћи у санирању штете и људима да овде наставе бављење пољопривредом.