Дероко у „Мостовима Балкана”

Крагујевац – У Градској галерији „Мостови Балкана” изложена су 23 рада Александра Дерока (1894–1988) из Уметничке збирке Српске академије наука и уметности. Изабрани цртежи и слике чувеног архитекте, писца, пилота, великог уметника и академика биће доступни крагујевачкој публици до 26. јуна.

О намери да већи број радова поклони САНУ, Дероко је прво упознао свог пријатеља Павла Савића, председника САНУ од 1971. до 1981, а коначну одлуку је донео 1984. године, када Уметничкој збирци САНУ дарује 129 дела, 110 цртежа, скица и студија, као и 19 слика. Одлуци је претходила изложба у Галерији културног центра у Београду, која је приређена 1980. године. Скоро деценију после уметникове смрти, још 11 Дерокових цртежа поклања уметников млађи колега и сарадник, архитекта Слободан Ненадовић, па тако САНУ данас чува 140 Дерокових дела.

Изложба његових дела 1980. године организована је у поменутој Галерији културног центра зато што се у том тренутку Галерија САНУ реновирала. После четири деценије, 2020. године, САНУ је први пут представио Дерокове радове у својој галерији. Изложба је том приликом допуњена радовима које је САНУ поклонио архитекта Ненадовић. Ретроспектива, коју је осмислио сам Дероко, представља сећање на уметника, а истовремено је и захвалност дародавцу, једном од ликовних стваралаца чији су легати постали темељ Уметничке збирке САНУ.

Са бројних путовања Дероко је доносио обиље скица и студија аутентичне архитектонске пластике. Њихова прецизна техничка линија и дословно бележење реалног изгледа повезује их у засебну целину. Квантитативно заступљенија целина Дерокових радова у Уметничкој збирци САНУ су његови аутопортрети, углавном из позније фазе, допуњена низом двојних портрета на којима уметник представља себе са супругом. Посебну целину чине његови апстрактни радови.

Сликарство Александра Дерока у Уметничкој збирци САНУ као ликовни дневник, као стрип или средњовековни живописани житијски циклус прати и допуњава уметников живот и рад. Као да готово сва дела у збирци чине повезан корпус илустрација обједињених Дероковим аутобиографским белешкама у којима он пише о свом животу, али и о професији и односу према уметности и сликарству.

У „Мостовима Балкана” у Крагујевцу изложена су следећа дела Александра Дерока: „Аутопортрет са капом” (1922), „Аутопортрет” (1943), „Аутопортрет у плавом” (1975), „Аутопортрет” (1977), „Сликање аутопортрета” (1972), „Портрет Марина Тартаље” (1976), „Жена пред огледалом” (1980), „Хаљине стрељаних”, „Поглед на Београд” (1973), „Апстракција 1” (1972), „Апстракција 2” (1974), „Апстракција 3” (1977), „Мајка кува кафу”, „Аласи” (1973), „А ондак је летијо јероплан над Београдом”, „Једно сећање на 1926. годину” (1972), „Кад потече првенац”, „Жетелац”, „У славу Сезана” (1983), „Девојчице на сестринском гробљу” (1983), „Ламент над Србијом”, „Оплакивање” (1983), „Рађање Венере” (1981). Из приложеног се може видети да време настанка неких Дерокових дела није могло бити прецизно утврђено, па године нису наведене.