„Дојче веле”: дугачка рука Москве у Немачкој

„Рат Русије против Украјине значи и прекретницу за унутрашњу безбедност“, рекла је немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер представљајући у Берлину извештај Канцеларије за заштиту устава за 2022. пише “Дојче веле”

Поред ње је Томас Халденванг, председник Савезне канцеларије за заштиту устава (БфВ), односно унутрашње тајне службе или државне безбедности. Претње које представљају руске шпијунске активности су поново порасле, нагласио је он.

Као одговор на то, Немачка је убрзо након почетка рата протерала 40 руских дипломата који су били акредитовани у амбасади у Берлину, а осумњичени су за шпијунажу.

Упркос томе, шеф БфВ у будуćности очекује више покушаја утицаја од стране Кремља.

„Чак и ако такве мере краткорочно имају ефекта, Русија ће прилагодити своје методе и у будућности поступати на тајнији и агресивнији начин“. Кад то каже, Халденванг мисли на кибернетичке нападе и илегалне официре тајне службе који би могли да се крећу Немачком с лажним идентитетом. А у поређењу с другим земљама, посебно Кином, он сматра да је Владимир Путин опаснији.

Генерално, могло би се реćи да су руске службе робусније и да користе сва средства, понекад и таква за која мислите да их има само на филму. „У крајњем случају, руске службе су у стању и да убијају људе“, тврди шеф БфВ.

Канцеларија за заштиту устава такође је забринута због све веће пропаганде Кремља у Немачкој. То укључује проруске групе које одобравају илегални агресорски рат у Украјини. Њихов циљ, као и циљ руског председника Владимира Путина је следећи: да придобију људе из бившег Совјетског Савеза који сада живе у Немачкој.

„Путин ту групу људи види као ’своје Русе’, људе на које жели да утиче“, указује Томас Халденванг. Међутим, он каже да дијаспора у Немачкој која говори руски језик углавном није подложна руској пропаганди.

Мешовита слика се појављује када се посматра левичарски екстремистички спектар. Према обавештајном извештају, рат се тамо оштро осуђује. „Међутим, делови сцене не сматрају само Русију агресором, веć и НАТО, САД и уопште Запад или империјализам, описују као узрок рата“, каже Халденванг.

И код десничарских екстремиста Канцеларија за заштиту устава бележи покушаје да се капитализује агресорски рат. „Међутим, ти провокатори нису успели да се мобилишу широм земље за своје акције.“

Ипак, десничарски екстремизам остаје највећа претња слободном, демократском поретку и безбедности, наглашавају и Томас Халденванг и министарка Ненси Фезер.

Закључак њих двоје гласи: Претња од шпијунаже, кибернетичких напада и кампања дезинформација се повећала – углавном од стране Русије од почетка рата у Украјини. Али, и друге земље су у фокусу: Кина, Иран, Северна Кореја и Турска.