Сумрак у Авганистану

Информације о сукобима иранске војске с талибанима на граници Исламске Републике са Исламским Емиратом Авганистана подсетили су на разговор у Техерану у лето 2017. „Оптужују нас за тероризам, а ми смо највеће жртве тог злодела”, пркосно је пред новинарима из Србије говорио генерални директор државне Иранске новинске агенције (ИРНА) Мохамад Xодадади.

Ходадади је с посебним огорчењем говорио о инциденту у авганистанском северозападном граду Мазар-И-Шариф када је у нападу терориста на тамошњи ирански конзулат у септембру 1998. убијено 10 дипломата и један новинар. Игром случаја, касније је Ходадади постављен за иранског конзула у Мазар-И-Шарифу.

Тада су Иран и Авганистан под првом влашћу талибана (1995–2001) замало заметнули рат. На врху напетости на источној граници Ирана било је распоређено више од 70.000 војника и 1.000 тенкова.

У најновијем сукобу овог маја погинула су два иранска граничара и један припадник талибана. Међутим, национална телевизија Авганистана објавила је да је у сукобу убијено 12 талибана, а 36 рањено.

Иран има компликоване односе с талибанима откако се овај покрет појавио деведесетих година прошлог века. Извор напетости сада је прилив воде из реке Хелманд из Авганистана у Иран док се обе земље боре против суше, међу најтежим на свету. Једна од највећих река у Авганистану Хелманд извире из величанствених планина Хинду Куш и протеже се преко 1.000 км широм земље пре уливања у ирански део Систанског басена. Упркос споразумима о пуштању Ирану одређених количина воде из Хелманда, током последњих деценија је та река била узрок размирица између две земље.

Ситуација у овом региону је изузетно сложена и експлозивна, а сукоб два суседа би могла искористити нека спољна сила. У последње две године дошло је до 12 оружаних сукоба између иранских граничара и талибана. Гинули су припадници обе војске, али и цивили, жене и деца.

Авганистан је остао опустошен после више од четири деценије оружаних сукоба, прво за преображај у складу са „обрасцима” Совјетског Савеза, па хаотичног грађанског рата и коначно после двадесетогодишњег устанка против интервенције Сједињених Америчких Држава, талибани су се вратили на власт пошто се америчка војска повукла из потпуно уништене земље августа 2021, заједно са савезницима из НАТО-а. Остало је авганистанско друштво подељено, с разорним утицајем сложеног мноштва унутрашњих сукоба и екстремних облика верског фундаментализма.

Од тада су друга глобална питања, посебно украјинска криза, гурнула авганистански проблем у сумрак светске свести. Но, Авганистан је због своје посебне улоге у свету и даље изузетно важан вектор спољнополитичких интереса, посебно за државе Централне Азије, као и Кину, Индију, Пакистан, Иран и Русију. Искуство развоја Авганистана током 20. века показало је да је та земља увек била централна за геополитичке интересе светских сила.

Близу две године од доласка талибана на власт њихов режим није признала ниједна суседна држава. Главни разлог за дипломатски застој је што талибани нису испунили обавезе према међународној заједници да неће дозволити да Авганистан постане легло терориста и настављају да удомљују стране бојовнике оптужене за нападе из те земље на суседе. Такође, талибани нису формирали „владу свих” која би обухватала припаднике различитих религија, секти, етничких и друштвених група.

„Авганистан остаје жариште нестабилности”, изјавио је недавно руски министер одбране Сергеј Шојгу. „Главна претња долази од илегалних оружаних формација које су значајно ојачале позицију после доласка талибанског покрета на власт.” Генерал Шојгу верује да САД намеравају да искористе спремност ових терористичких организација да дестабилизују ситуацију у Централној Азији.

Последњих година су САД суочене са оптужбама да су умешане у премештање терориста тзв. Исламске државе (ИД) и из других формација из Сирије и Ирака у Централну Азију. Изасланик председника Русије за Авганистан Замир Кабулов рекао је у јануару како постоје докази да САД покушавају да успоставе везе са садашњим авганистанским властима док потајно спонзоришу ривалску ИД.

Стручњак за безбедност др Аријан Шарифи, са америчког универзитета Принстон, изјавио је почетком ове године да 20 терористичких група „с туђинским циљевима” делују у Авганистану. „Ове групе имају циљеве изван Авганистана, а не у самом Авганистану. Само је питање времена када ћемо видети неке [доказе] тероризма у региону и шире. Присуство таквих група у региону прети да осоколи организације истомишљеника у другим деловима света које, такође, можда планирају нападе.”

Међу таквима се нарочито помињу Исламска држава Корасан (ИД-К), Тарик-е Талибан Пакистан (ТТП) Исламски покрет источног Туркестана (ЕТИМ) (усмерен на кинеску западну покрајину Сиђијанг), Исламски покрет Узбекистана (ИМУ) и Ал Каида, чијег су вођу Ајмана ел Зањахирија (својевременог заменика Осаме бин Ладена) Американци 2022. убили дроном у „сигурној кући” у Кабулу.

Суседне државе, међутим, не настоје да поткопају талибане, пре свега зато што би одсуство власти у Авганистану изазвано унутрашњим борбама могло бити корисно страним терористичким групама и САД. Ови су, опет, главни актери које суседи Авганистана сматрају највећим претњама.

Председник Владимир Путин је наводно рекао колеги Џозефу Бајдену у Женеви јуна 2021. да се Москва снажно противи било ком америчком војном присуству у Централној Азији. Потом је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков изјавио новинарима да је на састанку са заменицом државног секретара САД Викторијом Нуланд у Москви, „нагласио неприхватљивост војног присуства САД у земљама Централне Азије у било ком облику”.

Опет, по међународним аналитичарима, мало је вероватно да ће САД потпуно одустати од учешћа у Авганистану. Можда ће проширити војно присуство у региону у име антитероризма у форми „хибридног рата”.

Аналитичари у Западној Азији сматрају да ће Кина и Русија, као главне одговорне силе у региону, више сарађивати са свим странама у мирном решавању питања Авганистана и деловати на обнови земље. Нарочито се има на уму кинеска иницијатива „Појас и пут”, јер је Авганистан кроз историју био кључан на некадашњем Путу свиле.

Очекује се да ће се НР Кина и Русија, подржавајући принцип немешања у унутрашње ствари других држава, усредсредити на економску помоћ, а не на војно присуство у Авганистану. Званични Пекинг и Москва су нагласили да авганистанским питањем треба да се бави авганистански народ. Тако Авганистан неће постати сада и за Кину и Русију оно што је кроз историју био, „гробље царстава”.

Увелико се помиње и међународна Шангајска група за сарадњу (ШОС) предвођена НР Кином и Русијом. Свих шест суседа Авганистана с којим имају јаке историјске везе су чланице ШОС – Индија, Пакистан, Иран, те Узбекистан, Киргизија и Таџикистан. Улогу најављује, такође, Турска, један од предводника сунитског крила ислама, коме припада већина Авганистанаца, а која је и доскора, као чланица НАТО-а, деловала у Авганистану.

*Уредник и новинар