Кнежевић: Разговарамо о влади, али незванично

Од нашег дописника
Подгорица – Може свако са сваким, а не мора нико ни са ким. Овим речима лидер коалиције „За будућност Црне Горе” (ЗБЦГ) Милан Кнежевић објашњава све комбинаторике око формирања будуће црногорске владе, али и парламентарне већине. Црна Гора након ванредних парламентарних избора с нестрпљењем очекује новог премијера и његов кабинет. За сада се једино зна да ће у фотељу председника Владе Црне Горе сести лидер Покрета „Европа сад” (ПЕС) Милојко Спајић, која је остварила најбољи изборни резултат, освојивши 24 мандата.

Поједини медији у Црној Гори пишу да је Спајић за свој кабинет већ обезбедио 43 гласа подршке. Наводно, ако буду имали одговарајући број министарских места, Спајићу су подршку обећали Демократе са седам мандата (без гласова коалиционе УРА), два СНП, ЗБЦГ са 13 посланика и десет посланика свих странака мањинских народа, што би уз 24 мандата ПЕС-а била солидна подршка у парламенту.

У овдашњим медијима свакодневно се калкулише ко с ким би могао да формира владу па се неретко дешава да се „клинови комбинаторике” закуцавају у коалиције појединих партија и странака, као рецимо најава да ће, наводно, Демократска Црна Гора окренути леђа коалиционом Грађанском покрету УРА Дритана Абазовића и таква нагађања из наводно добро обавештених извора не само да збуњују грађане већ изазивају сумњу међу потенцијалним партнерима будуће владе.

Кнежевић за „Политику” каже да не може да потврди бројне медијске спекулације да су почели преговори око формирања 44. Владе Црне Горе, али да је тачно да постоји одређена незванична комуникација о њој.

„Чини ми се да је то више неко ’опипавање терена’ него конкретизација која би ишла у правцу прављења нове владе. Епилог избора од 11. јуна био је изненађујући за све, почевши од мале излазности па до резултата. Пред Милојком Спајићем и пред осталим субјектима који желе стабилне друштвено-политичке прилике озбиљан је изазов”, рекао је Кнежевић.

Оцењује да ће формирање будуће, не само извршне власти, бити веома комплексно у наредном периоду, јер није лако доћи до неког оптималног решења које би требало да задовољи све, а опет и да помири разлике које постоје међу политичким субјектима који су прошли цензус.

„Оптимално решење везано за формирање нове власти која би одблокирала процес евроинтеграција потребно је прво наћи заједничке именитеље у раду те владе. Први и основни именитељ је борба против организованог криминала и корупције, која је и уско везана за процес евроинтеграција. Ми значајно тапкамо у месту, нарочито у поглављима 23 и 24, и тај рок приступа се продужава.”

„Важно је да нам се не понови то што је било након 30. августа 2020. – да се они који нису изабрани вољом народа нађу на позицијама које подразумевају одговорност са институционалног нивоа а не подразумевају њихову личну одговорност”, каже Кнежевић.