У те­сту из ма­те­ма­ти­ке пот­кра­ла се гре­шка

Дру­гог да­на ма­ле ма­ту­ре, ју­че у свим осмо­лет­ка­ма ши­ром Ср­би­је, осма­ци су ра­ди­ли тест из ма­те­ма­ти­ке и ка­жу да „уоп­ште ни­је био на­и­ван”.

– Од укуп­но 20 за­да­та­ка нај­те­жа су би­ла по­след­ња три у ко­ји­ма је тре­ба­ло да се на­ве­де по­сту­пак ре­ша­ва­ња, углав­ном ге­о­ме­три­ја. Ре­ци­мо, у по­след­њем за­дат­ку дат је ва­љак и у ње­му ку­па, а тра­жи­ло се да из­ра­чу­на­мо за­пре­ми­ну оног де­ла ваљ­ка ко­ји не за­у­зи­ма ку­па. Пр­ви за­да­так је био нај­лак­ши, али они­ма ко­ји су па­жљи­во чи­та­ли. У ње­му је да­та та­бе­ла с вред­но­сти­ма во­до­ста­ја из­ме­ре­ним на не­ким хи­дро­ло­шким ста­ни­ца­ма на ви­ше ре­ка, а пи­та­ње је би­ло где је из­ме­рен нај­ни­жи во­до­стај на ре­ци Са­ви. Ге­не­рал­но, ђа­ци­ма ко­ји има­ју ја­ке пе­ти­це из ма­те­ма­ти­ке тест ни­је био то­ли­ко стра­шан, али они­ма ко­ји има­ју сла­би­је оце­не уоп­ште ни­је био лак – су­ми­ра­ле су за наш лист Ана, Ми­ла и Та­ма­ра, ма­ле ма­ту­рант­ки­ње бе­о­град­ске ОШ „Вук Ка­ра­џић”.

У 17. за­дат­ку на ма­тур­ском ис­пи­ту из ма­те­ма­ти­ке пот­кра­ла се гре­шка – јед­на ци­фра је из­о­ста­вље­на у да­ту­му ко­ји се по­ми­ње у тек­сту, а на осно­ву ко­га је тре­ба­ло да уче­ни­ци из­ра­чу­на­ју тач­но ре­ше­ње. Ди­рек­то­ри­ма шко­ла, пре не­го што је ис­пит по­чео, сти­гло је оба­ве­ште­ње с на­зна­ком „хит­но–ур­гент­но” да у том за­дат­ку тре­ба до­пи­са­ти ну­лу ис­пред ци­фре ко­јом је озна­чен ме­сец мај. У нај­кра­ћем, у том за­дат­ку ђа­ци­ма је об­ја­шње­но да бан­ка сва­ког да­на ме­ња ши­фру за отва­ра­ње се­фа ко­ју до­би­ја та­ко што пр­во фор­ми­ра че­тво­ро­ци­фре­ни број А по­мо­ћу ред­ног бро­ја да­на и ме­се­ца у да­ту­му, на при­мер, за 25. 03. А је 2503. За­тим је пре­ци­зи­ра­но да че­ти­ри ци­фре у ни­зу XYZT чи­не ши­фру, при че­му је X – оста­так при де­ље­њу А са два, Y – оста­так при де­ље­њу А са три, Z – оста­так при де­ље­њу А са пет и T – оста­так при де­ље­њу А са де­вет. Пи­та­ње је би­ло ко­ја ће ши­фра би­ти по­ста­вље­на на се­фу 30. 5. Ис­пред ове пе­ти­це на од­штам­па­ном те­сту ру­ком је до­пи­са­на ну­ла, да­тум је ис­пра­вљен та­ко да пи­ше 30. 05. Тач­но ре­ше­ње, да ши­фра за сеф гла­си 1208, исти­на, до­би­ло би се и да та ну­ла ни­је до­пи­са­на, али би збр­ку на­пра­ви­ло то што се од уче­ни­ка оче­ку­је да од да­ту­ма за­пи­са­ног три­ма ци­фра­ма на­пра­ве че­тво­ро­ци­фре­ни број.

– Тач­но је да смо по­сла­ли су­ге­сти­ју да де­ца до­пи­шу „0” за сва­ки слу­чај, да се не би до­го­ди­ло да не­ко де­те бу­де збу­ње­но. Ма­да би на осно­ву прет­ход­ног де­ла тек­ста ве­ро­ват­но би­ло све ја­сно и без ове ко­рек­ци­је – ука­зао је за „По­ли­ти­ку” Бра­ни­слав Ран­ђе­ло­вић, ди­рек­тор За­во­да за вред­но­ва­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња (ЗВКОВ), ку­ће у ко­јој на­ста­ју сви ма­тур­ски те­сто­ви, од осми­шља­ва­ња за­да­та­ка до па­ко­ва­ња од­штам­па­них те­сто­ва у си­гур­но­сне ке­се.

Пи­та­ње је ка­ко је мо­гу­ће да ни­ко (ни ауто­ри, ни ре­цен­зен­ти) ни­је па­жљи­во по­гле­дао пр­ву вер­зи­ју од­штам­па­ног те­ста из ма­те­ма­ти­ке па уочио и ко­ри­го­вао гре­шку пре не­го што је ис­пит­на ком­би­на­ци­ја штам­па­на за ге­не­ра­ци­ју од око 65.000 осма­ка у ре­дов­ним шко­ла­ма. Ран­ђе­ло­вић ка­же да су струч­ња­ци из Цен­тра за ис­пи­те у ЗВКОВ-у „још ју­че ују­тру то ура­ди­ли, на вре­ме” и уве­рен је да ова ис­прав­ка не­ће угро­зи­ти рад ни­јед­ног осма­ка.

За­да­ци на ма­лој ма­ту­ри мо­ра­ли би би­ти без ијед­не гре­шке у фор­му­ла­ци­ји, а не да се ис­пра­вља­ју и да се у њи­ма не­што до­пи­су­је на дан по­ла­га­ња ис­пи­та, ис­ти­че за „По­ли­ти­ку” Ср­ђан Ог­ња­но­вић, не­ка­да­шњи ди­рек­тор Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је, са­да шеф ко­ми­си­је за так­ми­че­ња осно­ва­ца у Дру­штву ма­те­ма­ти­ча­ра Ср­би­је.

– Јед­но је кад као на­став­ник јед­ном оде­ље­њу по­гре­шно из­дик­ти­ра­те за­да­так на кон­трол­ном, па то при­ме­ти­те и ис­пра­ви­те на ча­су у окви­ру јед­ног оде­ље­ња, што се де­ша­ва. Ово је, ипак, мно­го озбиљ­ни­је, јер исте те­сто­ве ра­ди ви­ше од 60.000 де­це на ре­пу­блич­ком ни­воу и за све њих тре­ба уне­ти ис­прав­ке у по­гре­шно фор­му­ли­сан за­да­так и то на те­сту из ма­те­ма­ти­ке, ко­ји је сва­кој ге­не­ра­ци­ји нај­те­жи и ко­га се де­ца нај­ви­ше пла­ше. Био сам у при­ли­ци да јед­не го­ди­не бу­дем ре­цен­зент за­да­та­ка за ма­тур­ски тест из ма­те­ма­ти­ке и та­да смо уочи­ли ви­ше гре­ша­ка ко­је су ис­пра­вље­не пре не­го што су те­сто­ви оти­шли у штам­пу – об­ја­шња­ва Ог­ња­но­вић.

Он сма­тра да је, с јед­не стра­не, до­бро то што је за­да­так ис­пра­вљен не­по­сред­но пре не­го што су ђа­ци по­че­ли да ре­ша­ва­ју тест, али оце­њу­је и да је то си­гур­но уне­ло до­дат­ну по­мет­њу. Под­се­ћа да де­ца на ма­ту­ру до­ла­зе с тре­мом, да су три да­на за­ре­дом под при­ти­ском, по­ла­жу те­сто­ве од ко­јих им за­ви­си да ли ће се упи­са­ти у сред­ње шко­ле ко­је же­ле, те да се од њих у да­тим окол­но­сти­ма не мо­же оче­ки­ва­ти да пре­по­зна­ју гре­шку у тек­сту за­дат­ка, већ пре да ће по­ми­сли­ти да тај за­да­так не раз­у­ме­ју и не уме­ју да ре­ше. Го­то­во исто за наш лист ка­же и На­та­ли­ја Бу­дин­ски, на­гра­ђи­ва­на на­став­ни­ца ма­те­ма­ти­ке, ко­ја пре­да­је основ­ци­ма и сред­њо­школ­ци­ма у шко­ли „Пе­тро Ку­змјак” у Ру­ском Кр­сту­ру, у ко­јој се на­ста­ва ре­а­ли­зу­је на ру­син­ском и срп­ском је­зи­ку.

– Ис­пра­вља­ти гре­шке у те­сту на дан ис­пи­та ни­је до­бро и не би сме­ло да се до­га­ђа. То је про­пуст, озби­љан про­пуст, јер је реч о озбиљ­ном ис­пи­ту на др­жав­ном ни­воу. Гре­шке се де­ша­ва­ју и на гре­шка­ма се учи, али то у овој си­ту­а­ци­ји не мо­же да бу­де из­го­вор – за­кљу­чу­је На­та­ли­ја Бу­дин­ски.

Да­нас, тре­ћег ис­пит­ног да­на, ма­ли ма­ту­ран­ти ре­ша­ва­ће за­дат­ке из пред­ме­та ко­ји су иза­бра­ли од по­ну­ђе­них пет: исто­ри­је, би­о­ло­ги­је, ге­о­гра­фи­је, фи­зи­ке и хе­ми­је.