Израелска репресија и колонизација

Када су пре неколико недеља на гробљу избегличког логора у Џенину сахрањивани последњи у низу од готово 50 Палестинаца које је убила израелска армија, ископано је још неколико нових хумки. Нису дуго чекале да буду попуњене.

У последњем нападу на једно од упоришта палестинског отпора на северу окупиране Западне обале страдала су петорица Палестинаца, а око 90 је рањено. Израелске снаге имале су после озбиљног вишечасовног окршаја седам рањених и више оштећених борбених возила. Израелска армија је саопштила да је хеликоптер „апачи” лансирао ракете како би обезбедио извлачење војника, што је први такав случај још од 2002, од времена другог палестинског устанка, „интифаде”.

Дан касније, четворица израелских насељеника су убијена, као и двојица њихових палестинских нападача. Министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир позвао је премијера да узврати великом операцијом, а Јевреје на Западној обали да иду наоружани.

Насиље се посебно погоршало откако је у децембру власт преузела ултрадесничарска влада Бенјамина Нетанијахуа. Врхови армијског естаблишмента су у почетку били против већих операција, али по писању израелских медија, они су по савету обавештајне службе Шин Бет променили став из два разлога: експлозивне направе које производе активисти Хамаса и Исламског џихада у Џенину постале су убојитије, и због страха да ће се немири са севера Западне обале прелити на друга подручја под контролом палестинске власти.

Начелник генералштаба, Херцл Халеви, верује да и без великих операција насиље може да се задржи у границама толеранције, али растући палестински отпор, настанак нових милитантних група и употреба све софистициранијег оружја овај закључак ставља под сумњу.

Хусеин ел Шеик, палестински министар за јавне послове, изјавио је да је покренут „сурови и отворени рат против палестинског народа”, позивајући палестинско руководство да предузме „одлуке без преседана”, не прецизирајући њихов карактер. Високи комесар УН за људска права Волкер Турк саопштио је да је „изузетно забринут”, описујући ситуацију у Џенину као „очигледну егзекуцију” од стране израелских снага. Каиро је такође осудио „континуирану ескалацију против Палестинаца”.

Од почетка године у ерупцији насиља страдала су најмање 163 Палестинаца, 21 Израелац и по један држављанин Италије и Украјине. Бројке укључују како војнике, тако и цивиле. Убрзо је стигао одговор израелског министра одбране Јоава Галанта: „Употребићемо сва средства којима располажемо и ударићемо терористе где год да се налазе.”

Нетанијаху, који до сада није био за масовне операције, под све већим је притиском крајње десних коалиционих партнера и представника покрета насељеника. Лако би могао да промени став, чиме би покушао да скрене пажњу од масовних протеста који већ 23 недеље потресају Израел због његовог плана стављања судства под контролу извршне власти, који је после паузе поново активирао.

Премијер је и под притиском заступника градње нових јеврејских насеља и анексије Западне обале – што би био крај свих мировних покушаја који се заснивају на идеји две независне државе.

Док се конфискује палестинска земља и уништавају палестинске куће, израелска влада активно разматра програм изградње хиљада нових стамбених јединица као део плана експанзије насељавања Западне обале, познате као план Е-1.

„Природна експанзија”, како се званично зове кампања интензивног насељавања, јесте де факто анексија чији је циљ успостављање „јеврејског суверенитета” над земљом окупираном у рату 1967. године – противно међународном праву које је насеља прогласио илегалним.

Премијер је одлучан да, упркос противљењу САД и међународне заједнице, појача јеврејско насељавање окупиране територије. Влада експлицитно саопштава: „Јеврејски народ има ексклузивно и неупитно право на читаву земљу (библијског) Израела.” Лидери насељеника, који имају снажну подршку екстремних чланова ултра десничарског кабинета, захтевају пуну војну контролу подручја око Џенина, а радикални званичници позивају на нову војну окупацију Западне обале.

Упркос обећању које је дао на самиту и Шарм ел Шеику 19. марта да ће обуставити подизање нових насеља, одмах после тога су ударени темељи за 940 нових кућа. Сада је кабинет прихватио резолуцију која скраћује процес одобравања градње на Западној обали, чиме се мења систем који је важио 27 година. Од децембра до сада издато је око 7.000 дозвола за градњу и намера је да се ускоро изда још 4.560.

Сем Западне обале, где број насељеника од садашњих 700.000 треба увећати за пола милиона, убрзава се и насељавање Галилеје, Негева и Голана, где број насељеника треба да буде удвостручен и 2025. достигне 100.000. Кампања се посебно захуктала откако је Безалел Смотрих, лидер странке Религиозног ционизма и министар финансија, добио овлашћења да надгледа градњу насеља.

И док је Вашингтон званично против политике колонизације, то изгледа не важи за јеврејско насељавање Источног Јерусалима. Иако је градња сада обустављена, Нетанијаху не одустаје од замисли да се демографско присуство Палестинаца са садашња 42 процента сведе на 20, чиме би се спречило било какво политичко решење које укључује Источни Јерусалим као предвиђену будућу престоницу независне палестинске државе. Вашингтон је забринутији због политичких, а не територијалних последица израелских одлука. Крах плана о две државе избацио би САД из игре. Зато државни секретар Ентони Блинкен упозорава против „било каквих корака анексије Западне обале”.

Нетанијаху све игнорише. Наређује репресивне нападе и охрабрује колонизацију која прети да од Израела направи апартхејд државу.