Izraelska represija i kolonizacija

Kada su pre nekoliko nedelja na groblju izbegličkog logora u Dženinu sahranjivani poslednji u nizu od gotovo 50 Palestinaca koje je ubila izraelska armija, iskopano je još nekoliko novih humki. Nisu dugo čekale da budu popunjene.

U poslednjem napadu na jedno od uporišta palestinskog otpora na severu okupirane Zapadne obale stradala su petorica Palestinaca, a oko 90 je ranjeno. Izraelske snage imale su posle ozbiljnog višečasovnog okršaja sedam ranjenih i više oštećenih borbenih vozila. Izraelska armija je saopštila da je helikopter „apači” lansirao rakete kako bi obezbedio izvlačenje vojnika, što je prvi takav slučaj još od 2002, od vremena drugog palestinskog ustanka, „intifade”.

Dan kasnije, četvorica izraelskih naseljenika su ubijena, kao i dvojica njihovih palestinskih napadača. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir pozvao je premijera da uzvrati velikom operacijom, a Jevreje na Zapadnoj obali da idu naoružani.

Nasilje se posebno pogoršalo otkako je u decembru vlast preuzela ultradesničarska vlada Benjamina Netanijahua. Vrhovi armijskog establišmenta su u početku bili protiv većih operacija, ali po pisanju izraelskih medija, oni su po savetu obaveštajne službe Šin Bet promenili stav iz dva razloga: eksplozivne naprave koje proizvode aktivisti Hamasa i Islamskog džihada u Dženinu postale su ubojitije, i zbog straha da će se nemiri sa severa Zapadne obale preliti na druga područja pod kontrolom palestinske vlasti.

Načelnik generalštaba, Hercl Halevi, veruje da i bez velikih operacija nasilje može da se zadrži u granicama tolerancije, ali rastući palestinski otpor, nastanak novih militantnih grupa i upotreba sve sofisticiranijeg oružja ovaj zaključak stavlja pod sumnju.

Husein el Šeik, palestinski ministar za javne poslove, izjavio je da je pokrenut „surovi i otvoreni rat protiv palestinskog naroda”, pozivajući palestinsko rukovodstvo da preduzme „odluke bez presedana”, ne precizirajući njihov karakter. Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Turk saopštio je da je „izuzetno zabrinut”, opisujući situaciju u Dženinu kao „očiglednu egzekuciju” od strane izraelskih snaga. Kairo je takođe osudio „kontinuiranu eskalaciju protiv Palestinaca”.

Od početka godine u erupciji nasilja stradala su najmanje 163 Palestinaca, 21 Izraelac i po jedan državljanin Italije i Ukrajine. Brojke uključuju kako vojnike, tako i civile. Ubrzo je stigao odgovor izraelskog ministra odbrane Joava Galanta: „Upotrebićemo sva sredstva kojima raspolažemo i udarićemo teroriste gde god da se nalaze.”

Netanijahu, koji do sada nije bio za masovne operacije, pod sve većim je pritiskom krajnje desnih koalicionih partnera i predstavnika pokreta naseljenika. Lako bi mogao da promeni stav, čime bi pokušao da skrene pažnju od masovnih protesta koji već 23 nedelje potresaju Izrael zbog njegovog plana stavljanja sudstva pod kontrolu izvršne vlasti, koji je posle pauze ponovo aktivirao.

Premijer je i pod pritiskom zastupnika gradnje novih jevrejskih naselja i aneksije Zapadne obale – što bi bio kraj svih mirovnih pokušaja koji se zasnivaju na ideji dve nezavisne države.

Dok se konfiskuje palestinska zemlja i uništavaju palestinske kuće, izraelska vlada aktivno razmatra program izgradnje hiljada novih stambenih jedinica kao deo plana ekspanzije naseljavanja Zapadne obale, poznate kao plan E-1.

„Prirodna ekspanzija”, kako se zvanično zove kampanja intenzivnog naseljavanja, jeste de fakto aneksija čiji je cilj uspostavljanje „jevrejskog suvereniteta” nad zemljom okupiranom u ratu 1967. godine – protivno međunarodnom pravu koje je naselja proglasio ilegalnim.

Premijer je odlučan da, uprkos protivljenju SAD i međunarodne zajednice, pojača jevrejsko naseljavanje okupirane teritorije. Vlada eksplicitno saopštava: „Jevrejski narod ima ekskluzivno i neupitno pravo na čitavu zemlju (biblijskog) Izraela.” Lideri naseljenika, koji imaju snažnu podršku ekstremnih članova ultra desničarskog kabineta, zahtevaju punu vojnu kontrolu područja oko Dženina, a radikalni zvaničnici pozivaju na novu vojnu okupaciju Zapadne obale.

Uprkos obećanju koje je dao na samitu i Šarm el Šeiku 19. marta da će obustaviti podizanje novih naselja, odmah posle toga su udareni temelji za 940 novih kuća. Sada je kabinet prihvatio rezoluciju koja skraćuje proces odobravanja gradnje na Zapadnoj obali, čime se menja sistem koji je važio 27 godina. Od decembra do sada izdato je oko 7.000 dozvola za gradnju i namera je da se uskoro izda još 4.560.

Sem Zapadne obale, gde broj naseljenika od sadašnjih 700.000 treba uvećati za pola miliona, ubrzava se i naseljavanje Galileje, Negeva i Golana, gde broj naseljenika treba da bude udvostručen i 2025. dostigne 100.000. Kampanja se posebno zahuktala otkako je Bezalel Smotrih, lider stranke Religioznog cionizma i ministar finansija, dobio ovlašćenja da nadgleda gradnju naselja.

I dok je Vašington zvanično protiv politike kolonizacije, to izgleda ne važi za jevrejsko naseljavanje Istočnog Jerusalima. Iako je gradnja sada obustavljena, Netanijahu ne odustaje od zamisli da se demografsko prisustvo Palestinaca sa sadašnja 42 procenta svede na 20, čime bi se sprečilo bilo kakvo političko rešenje koje uključuje Istočni Jerusalim kao predviđenu buduću prestonicu nezavisne palestinske države. Vašington je zabrinutiji zbog političkih, a ne teritorijalnih posledica izraelskih odluka. Krah plana o dve države izbacio bi SAD iz igre. Zato državni sekretar Entoni Blinken upozorava protiv „bilo kakvih koraka aneksije Zapadne obale”.

Netanijahu sve ignoriše. Naređuje represivne napade i ohrabruje kolonizaciju koja preti da od Izraela napravi aparthejd državu.