У будућности треба да очекујемо још веће поплаве

Поплаве које су нас задесиле протеклих седмица настале су и као последица климатских промена којима смо изложени готово свакодневно, сматрају стручњаци. У атмосфери је седам одсто више водене паре него претходних деценија и ваздух је топлији, што узрокује далеко јаче падавине у односу на раније периоде, каже за „Политику” климатолог Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду.

„Од 17. маја до 16. јуна киша је падала сваког дана бар у неком делу територије наше земље. У том периоду чак у 84 општине забележено је плављење. Реч је о веома озбиљној аномалији, па не можемо рећи да је за поплаве криво само лоше одржавање инфраструктуре већ огроман удео у томе има промена климе”, објашњава Ђурђевић.

Осим обилних падавина климатска криза изазива и дуже задржавање одређених временских система изнад појединих области, што има за последицу вишедневне обилне падавине у једном делу територије.

Ђурђевић објашњава да циклони који доносе падавине путују са запада на исток, али и да је брзина њиховог путовања условљена и односом температуре у поларним и екваторијалним областима. Због климатских промена поларне области се данас брже загревају од оних око екватора него што је био случај пре пола века или век, изазивајући задржавање циклона изнад одређене области. Баш то се десило 2014. године када смо били суочени са катастрофалним поплавама које су изазвале обилне падавине.

Иако мај и јун важе за најкишовитије месеце у години у нашем поднебљу, ове године имамо на делу интензивирање климатских промена услед којих је дошло до обилнијих падавина него што је уобичајено за пролеће. Подсећамо, прошлог месеца са поплавним таласима изазваним драстичним падавинама суочиле су се Хрватска, Босна и Херцеговина, Италија... Нажалост, прогнозе су да ће овакав сценарио наредних деценија бити далеко чешћи.

„Пошто процес промене климе није заустављен, можемо да очекујемо драстичније догађаје и глобално и у нашој земљи. Морамо да будемо свесни да нас у будућности очекују поплаве већих размера него ове које су нам се сада десиле”, објашњава Ђурђевић.

Надлежни на Старом континенту увелико припремaју планове за прилагођавање климатским променама. Британске власти убрзано предвиђају одбрану Лондона од поплава, где би до 2050. године требало да буде завршено подизање одбране. Престоница Уједињеног Краљевства тренутно је заштићена 520 метара широком покретном баријером на истоку, која се подиже и спушта неколико пута годишње.

„У Европској унији је почела провера имплементираних мера у борби против климатских промена. У питању су не само одбрана од поплава већ и очување јавног здравља, заштита пољопривреде и биодиверзитета. Код нас је потребно да се редизајнира систем одбране од поплава, а тај посао је веома сложен, захтева детаљну анализу и време”, наводи овај климатолог.

Он подсећа да се системи одбране од поплава планирају и граде деценијама, а наш садашњи систем канала и бедема грађен је од педесетих година прошлог века па све до данашњих дана, али и даље није завршен.

„Чека нас дуготрајни процес који тражи детаљно планирање, али у све анализе мора да се укључи и информација да се клима променила и да ће кише у наредним годинама бити све јаче”, истиче Ђурђевић.

Србија би ове године први пут требало да усвоји национални план за прилагођавање на климатске промене, објашњава Владимир Ђурђевић, додајући да је неизвесно колико ћемо имати могућности и да га применимо.

Екстремне ситуације на целој планети

Готово да нема дана у години да се неки крај наше планете не суочава са екстремима који су последица климатске кризе. Недавно су то били пожари у Канади, одакле је дим стигао све до Њујорка, као и продор јаког тропског циклона у Пакистану и Индији. Већ неколико месеци делови Шпаније се суочавају са незапамћеном сушом која изазива несташицу воде. Са Антарктика стижу алармантне вести о драстичном топљењу глечера, што може да изазове подизање нивоа мора и промену изгледа целих континената.

„У наредних 30 година, чак и у случају да се испуне споразуми о прекиду коришћења нафте и гаса, можемо да очекујемо загревање планете за један степен, што значи да ћемо бити сведоци све јачих климатских екстрема”, каже Владимир Ђурђевић.