За кроћење река најмање 170 милиона евра

Претходних дана Србију су задесила два поплавна таласа. Прво су бујичне поплаве у већем делу земље оштетиле, а негде и урушиле 82 моста, више од 200 локалних путева, вода је продрла у око 750 кућа... После критике председника Александра Вучића да не могу чланови владе из кабинета да посматрају катастрофе, ова подручја задесио је и други талас – поплава министара на терену. То што су сви на терену био је и разлог, како нам је речено, што нисмо успели да добијемо саговорнике у Министарству за јавна улагања и одбрану од поплава, нити одговоре министра грађевинарства Горана Весића који је, морамо признати, заиста био први који је обишао страдала подручја.

После тога формирана је Радна група за санирање последица и помоћ угроженима, у 56 општина и градова проглашена је елементарна непогода, а колики је губитак, знаће се када локални штабови попишу сву штету. Оно што је за сада извесно јесте да ће за поправку путева који су у надлежности републике бити потребне око 2,5 милијарде динара. Упркос катаклизмичним призорима рушења мостова, то није велико оптерећење за буџет с обзиром на то да је седам милијарди динара било потребно да би се пензије повећале за један одсто.

Оно што је најзначајније јесте да у овим поплавама није било на десетине жртава као 2014, а најзаслужнији за то је Немања Богосављевић из Мрчајеваца, који је спречио да аутобус пун турских радника стигне на мост преко Западне Мораве у тренутку када су стубови већ почели да пуцају.

– Пошто сам аутомобилом препречио пут аутобусу и док сам путницима објашњавао шта се дешава, с друге стране моста појавила су се возила. Наишао је комби који превози хлеб, али и друга возила, јер је саобраћај преусмерен пошто се не може за Краљево преко Адрана. Видим, буквално иде колона возила. Морали смо да скачемо и да им машемо – објашњавао је Немања медијима ових дана како је изгледала његова спасилачка мисија на мосту који спаја Мрчајевце са Слатином.

Ако се присетимо 2014, године која је постала мерна јединица за поплавне катастрофе у Србији, рекло би се да нисмо имали само среће већ и да смо нешто научили. Ове библијске поплава однеле су 51 живот, због њих је 32.000 људи било принуђено да напусти своје домове, а причињена материјална штета износила је око 1,7 милијарди евра. Ова сума довољна је, рецимо, да се изграде чак два Моравска коридора.

Тада је вода покрила 24 општине, а открила да Србија није била спремна на поплаве. Зато је крајем 2014. влада усвојила Национални програм за управљање ризиком од елементарних непогода, а у оквиру програма „Превенција” у кратком року је изграђено 16 насипа и подигнуто 29 брана за бујичне воде. Убрзо је основана и Канцеларија за јавна улагања и одбрану од поплава, која је данас прерасла у министарство, а са ове адресе до данас уложено је укупно 19,6 милијарди динара у 786 пројеката.

Да ипак нису све лекције савладане, показале су ове поплаве. То је и потврдио министар грађевинарства Горан Весић, најављујући доношење закон о одржавању инфраструктуре. Дакле, сви висећи мостови, надвожњаци, подвожњаци… биће пописани у регистар, утврђено ко је дужан да их одржава и редовно проверава у каквом се стању налазе.

– Не постоји аутоматска обавеза одржавања инфраструктуре и то је један од највећих проблема. Постоји много локалних путева и путне инфраструктуре коју нико не одржава. Она је грађена деценијама уназад, још у време социјализма и нема обавезе да се провери. Али то није од јуче, јер ми такав закон никад нисмо имали. По овом закону ће свако ко је управљач пута или објекта морати једном годишње да ангажује стручну институцију како бисмо знали у каквом је стању инфраструктура – најавио је министар грађевинарства.

Подаци показују да у Србији има више од 12.000 бујичних водотокова и, за разлику од међународних река и оних које пролазе кроз више општина река, а о којима се старају јавна предузећа, брига о речицама и потоцима је у рукама локалних самоуправа. А колико ће савесно градови и општине обавити свој посао и да ли ће уопште реаговати на упозорења Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) зависи од тога да ли имају стручни или бар обучени кадар. Управо игнорисање упозорења које је РХМЗ издао три дана раније, догодио се у Обреновцу 2014. године.

Док је понашање великих река лакше предвидети, локалне бујице настају брзо, као последица јаких пљускова, силовите су и кратко трају. Међутим, за то време направе огромну штету.

Можемо ли против поплава и када бисмо изградили бране на свакој речици и опасали све водотокове насипима?

– Не можемо. Оне су природна појава и не могу се спречити, али оно што можемо да урадимо јесте да смањимо ризик и штету. И то тако што ћемо предвидети сва могућа сценарија, свако „шта ако” и водити рачуна о томе да инвестиција у борбу од поплава на одређеном водотоку буде сразмерна штети коју изливање воде може да нанесе. Свака општина је дужна да има планове одбране, морамо знати које су то црне тачке. У свету се све чешће примењују зелене мере одбране. Оне подразумевају пошумљавање у горњим деловима речног слива, заустављање ерозије, планирање ретензија, односно зелених површина које би иначе служиле за рекреацију или би били засади вишегодишњих усева – објашњава за „Политику” проф. др Срђан Колаковић, шеф Катедре за хидротехнику и геодезију Факултета техничких наука у Новом Саду, иначе грађевински инжењер хидротехничке струке.

На размере поплава утиче и вишак бетона науштрб зелених површина које би упијале воду, неконтролисана сеча дрвећа, затрпавање речних канала смећем, али и кишна канализација грађена пре много година за мање количине падавина и уз то лоше одржавана. А посебна бољка је – дивља градња.

– Зна се где се не може градити и зна се како се гради поред река. Рецимо, у доњем делу би требало да су техничке просторије, а да се станује на горњем нивоу. Наш факултет је сарађивао с колегама из Холандије и тада смо сазнали да они уопште не познају термин „дивља градња”, да се строго води рачуна како се гради, који се материјали користе, као и да се живот поред воде сматра луксузом па се у складу с тим плаћа и порез – прича Колаковић.

Можда би још један корак ка успешној борби с поплавама било и пооштравање инспекцијског надзора, повећање новчаних казни… Или – по један Немања код сваког бујичног потока.