Одлив радне снаге и мале плате проблем за развој железнице

У претходне 22 године Европска унија је кроз различите пројекте донирала око 420,8 милиона евра за модернизацију и развој железничке инфраструктуре у Србији. Ипак, знатне препреке за даљи развој ове врсте саобраћаја остају константни одлив радне снаге, укључујући и стручњака, као и ниске плате у јавном сектору. Иако се пруге граде и обнављају, иако је пре неколико дана стигла и вест да ће „Инфраструктура железнице Србије” ускоро примити у радни однос 80 нових радника извршилаца, намеће се питање да ли Србија има довољно стручњака за реализацију свих тих планова и даљи развој железничког саобраћаја.

– И у железничкој индустрији сусрећемо се са одливом радника, а то може да има негативан утицај на довољан број стручњака за даљи развој железничког саобраћаја. Уз то, и ниске плате у јавном сектору представљају велике препреке. Решење је у задржавању и привлачењу квалификованог особља, а одређивање менаџерских уговора може бити један од начина да се преброди ова препрека и привуку стручњаци у озбиљне системе којима држава управља – уверен је проф. Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета у Београду и експерт за железнички саобраћај.

За најновији пројекат, вредан 2,775 милијарди евра, Европска уније је Србији поклонила 610 милиона евра бесповратних средстава, а од укупне суме, 600 милиона евра издвојено је за градњу брзе пруге Београд–Ниш која ће бити кичма регионалног развоја и главна трговинска рута. Додатно, за модернизацију и електрификацију пруге Ниш–Димитровград и реконструкцију пруге Ниш–Брестовац, ЕУ је обезбедила 77 милиона евра и 44 милиона, подсећа проф. Бојовић.

– Појединачни пројекти за које је ЕУ донирала средства укључују градњу брзе пруге између Сталаћа и Ђуниса, у вредности од 265 милиона евра, затим ту се убраја и потдеоница Параћин–Трупале–Међурово на прузи Београд–Ниш, за коју је донирано 175 милиона евра. Такође, ту је и реконструкција и модернизација пруге Ниш–Брестовац у вредности већој од 44 милиона евра – набраја проф. Бојовић. Додаје да је за електрификацију пруге Ниш–Димитровград, укључујући изградњу железничке обилазнице, донирано око 73 милиона евра, а за градњу брзе пруге Стара Пазова – Нови Сад – Суботица око пет милиона евра.

И држава Србија улаже знатна средства у различите инфраструктурне пројекте, укључујући и железницу, као део своје стратегије развоја. Ова улагања обухватају изградњу нових делова пруге, модернизацију старих, набавку нових вагона и опреме, унапређење инфраструктуре на железничким станицама... Проф. Бојовић сматра да улагање у пруге може бити добар одговор на кризу у различитим аспектима, посебно у случају када део земље преживљава економске потешкоће и опадање бруто домаћег производа.

– Евидентно је да квалитетна железничка инфраструктура може спречити исељавање становништва, јер пружа боље могућности за путовање, комуникацију и приступ радним местима – наводи проф. Бојовић. Напомиње да улагање у пруге може довести до бројних користи, као што су повезивање региона што стимулише мобилност становништва и предузетништва, потом креирање радних места што помаже у смањивању стопе незапослености и подстиче економску активност у региону. Међу предностима инвестирања у пруге издваја и подстицање улагања и послова у одређени регион, затим смањивање саобраћајних гужви и загађења, и на крају подршка одрживом развоју јер је железнички транспорт често мање штетан за животну средину у поређењу са аутомобилским или авионским саобраћајем.