Рудари биткоина у ризику од кривичног гоњења за екоцид

Рударење криптовалута могло би постати облик међународног кривичног дела против животне средине. На први поглед се можда не види веза између овог уносног „посла” у виртуелном свету и штете коју прави у стварном свету који нас свуда окружује, а то су ваздух, вода и земља.

Кривичари кажу да рударење криптовалута троши изузетно много електричне енергије. Више пута смо могли да чујемо вести о заплени опреме за рударење, која троши струју као једно мање место од више стотина кућа. На научној конференцији Удружења за међународно кривично право, одржаној прошлог викенда на Палићу, изнет је податак да је потрошња струје на рударење криптовалута у САД једнака укупној потрошњи за осветљавање свих домова у овој држави.

– Рударење криптовалута попут биткоина троши значајну количину струје јер подразумева спровођење технички захтевног процеса – калкулације која за свој крајњи циљ има обраду финансијских трансакција без посредника. Примарно гориво за сваки од ових прорачуна је електрична енергија – рекао је др Драган Дакић, доцент Правног факултета у Крагујевцу.

Процес рударења нових блокова у „блокчејн” технологији, како је објаснио, повећава се сразмерно повећању броја рудара. Зато се предлаже увођење лиценци за трговину криптовалутама и наметање еколошког пореза. Прелазак на ефикасније методе рударења, као што је коришћење обновљивих извора енергије, било би такође решење за еколошке проблеме које проузрокује потрага за криптовалутама.

– У порасту је и електронски отпад који настаје када се одбаци електрична или електронска опрема потрошена у процесу рударења. Овај е-отпад може да изазове загађење земљишта токсичним хемикалијама и испирањем тешких метала, као и загађење ваздуха и воде услед неправилне рециклаже. Стручњаци истичу да ће е-отпад на глобалном нивоу расти за сто одсто до 2050. године, а да ће рударење још више повећати овај проценат – навео је др Дакић.

Рударење криптовалута кривичари су до сада доводили у везу са прањем новца, финансирањем тероризма, корупцијом, утајом пореза и другим финансијским злочинима, а сада се разматра могућност да оно буде један од облика новог међународног кривичног дела – екоцида.

– Реч је о процесу верификације трансакција на „блокчејн” мрежи, решавањем сложених математичких једначина помоћу рачунарског хардвера, који доводи до стицања одређене количине криптовалуте. Том приликом се троше велике количине енергије, што чини директну везу између криптовалута и еколошког права, као и међународног кривичног права – објаснио је др Дакић.

Злочин екоцида укључује активности које наносе значајну штету животној средини, посебно када је реч о климатским и енергетским кризама које угрожавају животе људи. Инкриминисањем екоцида у међународном кривичном праву, као и у националним законодавствима, постало би могуће да се и појединци и правна лица позову на одговорност за радње које угрожавају животну средину.

Појам екоцида још није прецизно одређен, а у његовој дефиницији, као један од облика извршења, могло би се наћи и рударење криптовалута. Међутим, поставља се питање намере крипторудара да изврше екоцид, а постоје и проблеми доказивања и идентификације осумњичених, будући да они своје трансакције углавном обављају анонимно или под псеудонимом.

– Појава криптовалута је донела дубоку трансформацију у свету финансија и дигиталних трансакција. Профитабилност криптовалута је омогућила њихово ширење и прикупљање значајних инвестиција, упркос многим нерешеним правним питањима. Грчка реч „крипто” значи „скривено”. Дакле, реч је о нематеријалној – дигиталној валути која је скривена путем шифрирања или кодирања, а промет се одвија само у дигиталном окружењу. Њихова емисија је ограничена, што значи да је максимална понуда унапред одређена. Децентрализованост криптовалута погодује криминалним активностима. Централне банке и друге финансијске институције немају контролу над криптовалутама – указао је др Драган Дакић.

Европски парламент је у априлу ове године усвојио Уредбу о тржиштима криптоактиве, која регулише и питања спречавања прања новца и заштиту корисника, потрошача и инвеститора, али има и одредбе које се односе на заштиту животне средине.

Кина је својевремено била један од највећих рудника криптовалута, али је 2017. године увела забрану њихове емисије. У Бразилу је регулисано питање опорезивања криптовалута, уз обавезу да се укине псеудонимност у криптопословању.

У Русији криптовалуте нису биле признате као средство плаћања, али је Арбитражни суд у Москви 2018. године прихватио да се укључе у стечајну масу као део имовине стечајног дужника. Тек 2020. године Русија је законом поставила оквире за промет криптовалута, који мора да буде усклађен са стандардима борбе против прања новца и заштите потрошача, што подразумева откривање идентитета корисника. Др Дакић каже да најбољи правни оквир за поступање са криптовалутама има Белорусија, док је у САД законска регулатива препуштена федералним државама.