Нико ни прстом да мрдне и осуди злочин

Брчко – Ни 16 година од ноћи 14. на 15. септембар 1992. године када су припадници Армије БиХ из више праваца напали и окупирали српска села с буквичког платоа која се налазе јужно од Брчког, убили 67 цивила а око 1.500 заробили и одвели у 22 логора који су се налазили углавном на делу територије предратне општине Брчко, а која je била под контролом војне и цивилне власти муслимана и Хрвата, истине о злочину и злочинцима још нема, речено је на парастосу жртвама ове трагедије и помену који је уз Дан несталих у РС служен у храму светог Оца Николаја у брчанском православном гробљу.

„Огроман број доказа постоји, све се зна, али тужилац дистрикта Брчко Зекерија Мујкановић, који је и сам делом одговоран за злочине над Србима у десетак села с буквичке регије, опструише све наше захтеве. Хиљаде страница докумената из Хага је враћено у Брчко и Сарајево, али тамо нико ни да прстом мрдне и да злочинце изведе пред лице правде. Због тога смо ми недавно затражили од Тужилаштва у Београду, које има надлежност и за БиХ, да преузме овај предмет. Они су најавили скори долазак у Брчко и озбиљну истрагу после које ће, то нам је последња нада, уследити и оптужнице”, рекао је потпредседник Савеза логораша РС Никола Ристић, који је и сам био заробљеник у једном од логора.

Иначе, пљачка, систематско уништавање и паљевина више од 630 домаћинстава у овим српским селима и злочини у логорима, по оцени истраживача и стручњака за област међународног права, типичан су пример етничког чишћења и геноцида почињеног над Србима у овом делу предратне општине Брчко, кажу преживели становници Буквика.

У Удружењу породица несталих у Брчком истичу да се трага за још 58 несталих жртава Отаџбинског рата из Брчког, од чега је четворо из Буквика, мада и тај списак није коначан јер за најближима трага и значајан број расељених и избеглих Срба из БиХ и Хрватске који су се трајно населили у Брчко.

Тринаест година након успостављања мира и десетак година након утврђивања дистрикта у области Брчког, у буквичку регију од предратних 2.800 становника, вратило се нешто више од триста. Из разних извора санирано је око 60 одсто кућа, али нису обновљене економске зграде и пољопривредна инфраструктура. Према речима Николе Ристића, услови за живот у овом делу дистрикта, за разлику од других подручја веома су лоши, па се враћају углавном стари. Од неколико стотина ученика колико је пре рата ишло у буквичку и неколико подручних школа у том крају, данас у целој регији има укупно осамнаесторо школске деце.

„Колико је год проблем да пронађемо тела несталих и да се извршиоци злочина над становницима Буквика казне, велики је проблем и запостављање овог краја и слободно могу рећи намерна опструкција владе дистрикта и других институција које се баве повратницима у БиХ, када је у питању напор да се становницима буквичке регије омогући повратак и нормални услови за живот”, каже Ристић. Тај део дистрикта, када су у питању улагања, права је „црна рупа” у односу на подручја где живе бошњаци и Хрвати, а која су далеко мање или нимало страдала у рату.