„Србијагас” мањински власник у „Сербхунгасу”

Уговор о оснивању заједничког предузећа за трговину гасом у Србији и региону – „Сербхунгас” д. о. о., потписан прошле недеље на Палићу, предвиђа удео „Србијагаса” од 49 одсто, док је већински власник са 51 процентом мађарска енергетска компанија МВМ. Обе компаније улажу основни капитал, а одлуке ће доносити заједнички, кажу за „Политику” у Министарству енергетике.

„Србијагас” има закључене уговоре за складиштење гаса у Мађарској на годину дана, односно за сезону 2023/2024. за количине овог плавог енергента, које су у власништву српског јавног предузећа, а преостале су у складиштима од претходне сезоне.

„Србијагас” овај енергент набавља по најповољнијим условима из различитих извора. Цена и порекло гаса су директно зависни од понуде и потражње и одражавају стање на тржишту. У циљу обезбеђења сигурног снабдевања гасом, како истичу у ресорном министарству, у наредним годинама за Србију је приоритетно проширење постојећег складишта гаса и изградња нових складишних капацитета.

– Србија има складиште гаса у Банатском Двору, које користи заједно са „Гаспром експортом” још од 2011. године. Са руским партнерима радимо на проширењу Банатског Двора и у том циљу се пуне количине гаса до максималних 750 милиона кубика. Тај посао ће бити завршен пре грејне сезоне – додају у ресорном министарству.

У циљу обезбеђења сигурног снабдевања гасом у наредним годинама за Србију је приоритетно проширење постојећег складишта гаса и изградња нових складишних капацитета.

На питање зашто Србија нема подземно складиште у свом власништву, као и да ли се зна зашто није настављено с проширењем Банатског Двора, у Министарству енергетике кажу да су оснивачи јединог подземног складишта природног гаса Банатски Двор „Србијагас” (49 одсто) и „Гаспром Германија” (51 проценат), који треба и да донесу коначну инвестициону одлуку о проширењу капацитета складишта на 750 милиона до потенцијалних – 1, 5 милијарди кубика.

Поред тога, постоји и могућност изградње система складишта у Војводини (Итебеј, Тилва), чији се укупни капацитет процењује на два и по до три милијарде кубика гаса. Приликом израде Стратегије развоја енергетике биће спроведене темељне анализе и утврђене стварне складишне потребе Србије у односу на гас, а пре свега из угла пројектоване годишње потрошње, закључују у ресорном министарству.