Муслимани прослављају Курбан-бајрам

Муслимани широм света данас прослављају први дан Курбан-бајрама, једног од два највећа празника у исламу. Прослава траје укупно четири дана, и завршава се 1. јула увече. Муфтија београдски и војни хаџи Мустафа Јусуфспахић у обраћању верницима пожелео је срећан Курбан-бајрам уз жеље да празник дочекају у радости са најмилијима. Болеснима је пожелео брзо оздрављење. „Муслимани данас обављају најважнији обред хаџа, бораве на Арефату. Хаџ дословно значи кретање и напор да се нешто савлада. Муслимани се у време курбанског бајрама присећају да је пожртвованост саставни део људског живота, а без труда нема кретања напред”, рекао је Јусуфспахић на конференцији за новинаре у Београду. Муфтија Јусуфспахић истакао је и да се нада да ће бити одобрена градња нове џамије у Србији.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов упутио је јуче честитку за Курбан-бајрам свим носиоцима власти исламске заједнице и верницима муслиманске вероисповести у Србији. „Нека главне поруке Курбан-бајрама оснаже сваког појединца и у домове свих муслиманских верника доносе братску солидарност и истинско заједништво. Свим муслиманима у Србији честитам Курбан-бајрам традиционалним поздравом – Бајрам шериф мубарек олсун, уз жељу да ове дане проведете у љубави, миру и свеопштем благостању, у кругу своје породице и пријатеља”, наведено је у честитки министра.

Председник Мешихата Исламске заједнице (ИЗ) у Србији Мевлуд Дудић поручио је јуче да искрена вера једино духовно засићује човека и да је лек за тренутно стање. „Што је материјално ситији, човек је духовно гладнији. У таквој ситуацији једино решење даје нам искрена вера”, навео је муфтија у бајрамској поруци исламским верницима, пренела је Бета.

Дудић је истакао да у данима Бајрама муслимани треба да буду радосни и весели, да радост и срећу поделе са породицом, родбином, пријатељима, комшијама и сиромашнима. Прослава Курбан-бајрама почиње два месеца и 10 дана после Рамазанског бајрама. Тада се приноси жртва „курбан” (овца или говече), што значи приближавање Богу. Приношење жртве значајан је део хаџа, тај обред врше сви они који за то имају могућности и обичај је да се месо (од курбана) дели сиротињи, суседима и родбини.

Курбан-бајрам се назива и хаџијски зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће у Ћаби, то јест у Меки, у Саудијској Арабији, највећем исламском светилишту. Хаџ је једна од пет главних верских обавеза пунолетних исламских верника.