Надлежност за предлагање мандатара враћа се у руке председника Црне Горе

Од нашег дописника

Подгорица – Уставни суд Црне Горе укинуо је спорне измене Закона о председнику, по којима је парламент могао да предложи премијера у случају да председник не предложи мандатара за састав црногорске владе.

Након скоро годину дана Уставни суд Црне Горе укинуо је спорне измене Закона о председнику, које је прошле године усвојила тадашња парламентарна већина. Председник Јаков Милатовић је рекао да му је драго што је та одлука коначно донета.

„Суду је требало дуго времена да је донесе. Она ратификује оно што је био став стручне јавности – да су измене противне Уставу. Сад имамо чистију ситуацију и ја поздрављам одлуку Уставног суда”, саопштио је Милатовић.

Саветник за уставни систем и правна питања доскорашњег председника државе Мила Ђукановића, Борис Бастијанчић и невладина организација Центар за демократску транзицију поднели су иницијативу за оцену уставности измена Уставном суду. Уставни одбор скупштине је суду предложио да одбаци иницијативе, оцењујући да нема основа за њихово прихватање.

Како је дошло до промена у закону?

Након што бивши шеф државе Мило Ђукановић није „аминовао” да мандатар за састав владе буде лидер Демоса Миодрага Лекић, кога је предложила већина у Скупштини Црне Горе. Без обзира на захтеве са Запада и став Венецијанске комисије закон је ипак усвојен вољом посланика коалиција окупљених око Демократског фронта, Демократа и УРА. Али ни те измене закона нису биле довољне да Лекић формира владу, јер је лидер УРА и премијер у техничком мандату Дритан Абазовић вешто избегавао да да подршку ономе за шта је претходно гласао и на тај начин обезбеди скупштинску већину за избор Лекића.

Поједини међународни партнери Црне Горе, пре свих САД и Европска унија, су више пута апеловали на парламентарну већину, да не покушавају да формирају владу на основу измењеног закона о председнику, јер би „таква влада имала споран легитимитет”.

После одлуке Уставног суда на потезу је Милатовић, који поново по Уставу предлаже мандатара из оне политичке групације која га увери да има подршку парламентарне већине. Предложени мандатар има рок од 90 дана да састави кабинет и предложи програм рада будуће Владе Црне Горе, а на посланицима је да ли ће у парламенту подржати мандатара.

Уколико парламент не подржи предлог Милатовића, односно не да зелено светло мандатару у парламенту и не постигне се договор око избора, Милатовић може као што је то урадио и Ђукановић, да распусти скупштину и распише ванредне парламентарне изборе.

Занимљиво је да Уставни суд није одлучио о предмету да ли је Ђукановић повредио Устав зато што парламенту није предложио мандатара након изгласавања неповерења влади Дритана Абазовића. Из Уставног суда стигло је објашњење да та институција одлуку није донела јер „предлог судије известиоца из формалних разлога није добио прописану потребну већину за доношење одлуке и сада следи избор новог судије известиоца који ће израдити предлог одлуке, у складу са пословником Уставног суда”.