Зашто је зарада у априлу била мања него у марту

Непрекидни низ повећања нето зараде у Србији прекинут је у случају плата за април, када је просечан износ био номинално мањи за 1,7 одсто у односу на месец дана раније, што је изазвало малу недоумицу у погледу узрока. Подсећања ради, по подацима Републичког завода за статистику РЗС просечна зарада без пореза и доприноса за април била је 83.812 динара. Поређења ради, за март просечна нето зарада била је 85.485 динара.

На наше питање о узроцима мањих зарада одговорили су да је на нижу обрачунату зараду за април у односу на март 2023. свакако утицало и то што је радних сати у априлу било 160, односно 20 радних дана, док их је у марту било 184 (23 радна дана).

У априлу је био Ускрс, а март је и за дан дужи од априла.

То исто је потврдио и директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, који је у објави навео да се просечна зарада обрачуната за април односи на 160 сати, односно 20 дана рада, док је за март обрачун направљен на основу 184 сата, односно 23 радна дана.

Када се погледају износи зарада по делатностима стварно се уочава да је код већине дошло до пада од један до два одсто. Изузетак је, на пример, производња фармацеутских производа, код којих су плате за април биле мање за готово двадесетак одсто, и финансијски сектор, где су просечне плате биле мање за десетак одсто.

По томе ко највише, а ко најмање зарађује, ни у платама за април није било изненађења. Програмери су у просеку зарађивали 252.734 динара, у ваздушном саобраћају 201.528 динара, научници 175.509 динара, консултанти 147.663 динара, банкари 142.022 динара.

Запослени у личним услужним делатностима у просеку су примили 45.308 динара.

Најниже плате за април биле су у Београду у просеку 106.609 динара, а најмање у Бојнику 55.902 динара. Бруто и нето зараде у периоду јануар–април 2023. године, у односу на исти период прошле године, номинално су веће за 15,3 одсто, а реално су мање за 0,4 одсто.

У поређењу са истим месецом претходне године, просечне бруто и нето зараде за април 2023. године номинално су веће за 14,8 одсто, а реално су мање за 0,3 одсто.