Нови српски патриотизам

Идеја новог српског патриотизма настала је као производ разговора које сам у претходном периоду водио са људима који себе сматрају српским патриотама, а који, као и ја, осећају да је реч патриотизам киднапована од стране појединих политичких актера. Патриотизам није само киднапован као идеја од екстремно десних политичких партија већ и од оних који су под плаштом патриотизма радили ствари које су супротне интересима наше земље док су тај термин резервисали искључиво за себе. Мислим да је грешку направио и лево-грађански блок у Србији који је допустио да се патриотизам одметне на други крај политичког спектра и да та идеја изгуби своју ширину и отвореност.

Нови српски патриотизам треба да укључи све грађане Србије, било које вероисповести, народности или политичке оријентације. Основна идеја јесте исказивање оданости и љубави према нашој земљи са жељом да је уредимо на начин да буде најбоље место за живот за све грађане. Нови српски патриотизам не сме да буде резервисан ни за кога, већ отворен за све. Управо у томе треба да лежи снага патриотизма који је усмерен на људе, веровања и вредности. Живот обичног човека, његова оданост отаџбини, као и жеља за уређењем модерног друштва треба да буду основе новог српског патриотизма.

Данас у Србији постоје две генерације људи који могу да буду носиоци идеје новог српског патриотизма. Једну групу чини генерација оних која се због деведесетих година разочарала и повукла, они који су остали без могућности да кажу да су српске патриоте зато што не желе да буду повезани са онима који су идеју патриотизма киднаповали. Једни се стално бодре да су српске патриоте док промовишу идеје које су назадне или стагнирајуће, а постоје и они који желе да раде добре и иновативне ствари за нашу земљу, али не желе да буду асоцирани са првом групом. Не верујем у системе у којима мора да се бира по принципу или-или . Зато не мислим да икоме треба да се одузме право да каже да је патриота, већ да се сви осећају добро са тим да кажу да су патриоте без страха да ће вас неко ставити у групу која није вама блиска.

У другу генерацију спадамо сви ми који смо рођени деведесетих година и касније, који рат нису искусили и који рат не желе. Међутим, сви ми желимо да се осећамо поносним што смо Срби. Не желимо да нам нико ускраћује право да будемо поносни на оно одакле смо и ко смо, било да смо рођени овде или негде другде, као што ни Американцима нико не ускраћује да се поносе тиме што јесу.

Нова генерација рођена деведесетих и двехиљадитих година неоптерећена прошлошћу има могућност да ојача идеју новог српског патриотизма ослобађајући се наметнуте стеге да је патриотизам резервисан само за изабране појединце или партије. Патриотизам припада свима и сваком грађанину Србије подједнако. Верујем да код нове генерације младих у Србији постоји жеља да се створи амбијент где је могуће да се прича о томе како видимо да се српско друштво развија и куда Србија треба да иде.

Ако је наш циљ да будемо слободно и просперитетно друштво и да живимо у миру, онда треба да се договоримо око најбољег начина за остваривање таквих циљева. Зато јесте неопходно да се у наш јавни простор врате дискусије о предлозима политика за уређење нашег друштва у складу са унапред зацртаним циљевима. Због тога у јавности инсистирам на доношењу стратегија спољне, енергетске, безбедносне и индустријске политике где ћемо одредити циљеве и начине за спровођење ових стратегија. Србији су за будућност потребни стратези, а не само тактичари.

У међународној заједници данас морамо да градимо поверење са партнерима да нас схвате као озбиљне и одговорне савезнике без обзира ко данас или сутра врши власт у Србији. Да ли данас у Србији има оних који размишљају како ће се на Србију гледати за пет или десет година? Како ће на Србију и њену данашњу позицију гледати нова генерација политичара која стасава широм Европе стварајући своју каријеру на тренутним ратним околностима у Европи? Није више ни битно да ли Србију неко притиска или не да уведе санкције, већ како ће се наше данашње одлуке и позиција одразити на наш пут у наредној деценији.

Нови српски патриотизам значи да наступамо са позиције оптимизма и визије. Да ли је наш циљ да растемо и да се развијамо или стално да се рвамо са неким? Треба да будемо свесни и наше економске и географске реалности и да у складу са тим дефинишемо наше спољнополитичке партнере без којих не можемо. Србија не треба да се претвара у острво удаљених сила које би преко нас да нервирају наше окружење и да се супротстављају са другим силама, а да последице тога сносимо ми. Србија не треба да подмеће главу тамо где други неће своју ногу. Србија не сме да дозволи да буде мостобран који ће другима послужити за дестабилизацију овог дела Европе.

Ми, у Србији, треба да створимо окружење где ће Србија бити најпривлачнија дестинација у Југоисточној Европи, где ће се реке људи сливати у наш главни град и остале градове широм Србије. Али, на исти начин као што се другим лидерима региона дозвољава да буду јаки и да имају утицај, тако и Србији треба да се дозволи да буде јака. Мислим да у том процесу Американци могу добро да нас разумеју и да буду наши савезници, где ће Србија због своје географије наставити да буде фактор стабилности и главни покретач регионалних економских процеса. Србија припада европској безбедносној архитектури и у складу са тим треба да развија и одбрамбене односе са оним земљама које су кључне за обезбеђивање нашег континента. Верујем у способност Србије да свој утицај остварује економијом, извозом капитала и својом привлачношћу за инвестиције. То за нас треба да буде визија новог српског патриотизма.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa