Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Земља гута Ракину бару

Језеро на ивици одумирања (Фото Општина Чукарица)

Пре него што је вештачки створено Савско језеро, данас омиљено градско купалиште, Ракина бара у Сремчици била је једно од малобројних места где су млади парови из главног града могли да закажу романтичан ноћни састанак на обали. Далеко од строгих родитеља и подозривих очију патријархалне чаршије, нису пропуштали прилику да се заједно купају иако је дубока вода била злогласна по томе што је прогутала десетак душа. Данас таква опасност не прети јер је бара спала на највише два метра дубине. Али, младих љубавника више нема крај језера јер је вода загађена до те мере да би ускоро могла постати жариште заразе.

Фекалне воде које су се годинама изливале у Ракину бару, једино природно језеро у Београду, тек лани су делимично усмерене у канализациону мрежу, али прилази води и даље су загушени најлонским кесама, пластичним флашама и аутомобилским гумама уплетеним у рогоз. Пре него што стручњаци стигну да је очисте, бара би могла нестати јер вода отиче кроз удубљење у земљи које је, према речима комшија, један мештанин ископао како би исушио језерце и добио више обрадивог земљишта. Према њиховим речима, у вртачу је неко чак убацио живу како би она прогризла тле, створила већу рупу и убрзала исушивање.

– Удубљење, такозвана вртача, смештено је на најнезгоднијем месту, одмах покрај извора из којег се бара напаја. У току већег дела године вода и не стиже до баре већ понире у вртачу и тако се бара исушује. Ако се доток воде смањи, бара ће се претворити у отворену септичку јаму. Земља не само да се „отвара” под баром већ би се могла и сручити на њу јер се вода дренира кроз пукотине земљишта близу извора, поткопава тле над баром и ствара клизиште које прети да затрпа језеро – појаснио је Стеван Марошан, асистент на Грађевинском факултету, који је учествовао у изради студије еколошке заштите Ракине баре.

Како упозорава, заштита Ракине баре у Сремчици мора убрзо почети. Језеро је на ивици одумирања док је риба из њега некада била толико слатка да су намерници причали да нико ко је проба неће одолети да се не врати на бару по још један залогај.

– Мештани су мрежама хватали шаране тешке и по пет килограма у овим водама. До пре неку годину на језеру су се одржавала и риболовачка такмичења. Сада се све променило. Још увек има рибе и понеког пара гњураца али, ако језеро настави да се смањује, и они ће нестати – рекао је страствени пецарош из Сремчице.

– У мојој младости вода у језеру је била толико чиста да се могао видети сваки каменчић на дну. Обала је била песковита, а муљ се могао наћи само на средини језера. На извору који утиче у бару појили смо стоку, а многи су у њој научили да пливају – казао је Сремчанин Драго Танасијевић.

Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Идеја, међутим, није наишла на разумевање свих нивоа власти, сећају се старији житељи краја. Препуштена немару власти и аљкавости појединих људи из краја, Ракина бара је почела да пропада до садашњег забрињавајућег стања.

– Општина Чукарица ће уложити у сређивање Ракине баре, али ми имамо новца довољно само за мањи део неопходних захвата. Остатак ћемо покушати да набавимо из градског буџета и од европских фондова. Студија чије ћемо препоруке следити у оживљавању баре завршена је прошле године – рекао је Јован Анђелковић, члан већа општине Чукарица.

Ако им пође за руком да поврате живот у Ракину бару, историјске хронике им нуде предлог какве туристе да позову у госте. Још почетком прошлог века овде су се људи купали потпуно наги. Нудизам је данас популарнији и угоститељи би могли без срама да кажу да су туристе „свукли до гола”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.