Бранимо територијални интегритет Србије

Став Шпаније је јасан – не признајемо једнострано проглашење независности територије Косова и бранимо територијални интегритет Србије, поручује у разговору за „Политику” Раул Бартоломе Молина уочи шестомесечног председавања његове земље Европској унији, које почиње сутра.

Да ли очекујете веће притиске у вези с Косовом у наредних пола године?

Ми подржавамо посредничке напоре Европске уније у складу са условима Бриселског споразума и тражење начина нормализације односа између Београда и Приштине, која би довела до коначног решења сукоба. Овај став се није променио, нити ће се мењати, и то сви наши партнери одлично знају.

Иако се говори о проширењу ЕУ, реално постоје и отпори, тешко се отварају нова преговарачка поглавља, што обесхрабрује земље западног Балкана.

Увек је постојао отпор узастопним проширењима, то није ништа ново. Чак је и Шпанија морала да ради на његовом превазилажењу када је преговарала за улазак у тадашњу Европску заједницу пре 1986. године. Али пре или касније, проширења би се реализовала. Могу да разумем да на западном Балкану постоје одређене фрустрације због чињенице да процес не напредује жељеном брзином, али управо то би требало да буде подстицај да се даље ради на спровођењу реформи неопходних за затварање преговарачких поглавља.

У једном делу Европе бесни рат, постпандемијска је криза. Шта очекујете као највеће изазове?

Јасно је да Европа пролази кроз нарочито тешка времена, а посебно због руске агресије на Украјину, која је изазвала најозбиљнију ратну ситуацију на нашем континенту од Другог светског рата и створила озбиљне економске проблеме, не само на европском већ и на глобалом нивоу. Без сумње, највећи изазов који се ставља пред шпанско председавање има везе са овим ратом и његовим последицама, али биће и много других: потреба за проналаском европске стратешке аутономије, постизање договора на европском нивоу у вези с миграцијама, наставак зелене транзиције и прогресивно смањење зависности од фосилних горива или ревизија Вишегодишњег финансијског договора 2021–2027. неки су од најрелевантнијих. Све ово важи под условом да не буде непредвиђених дешавања која би нам наметнула непредвиђене одлуке, као што је био случај с пандемијом 2020. и инвазијом на Украјину 2022. године.

Земље ЕУ нису јединствене по многим питањима, од украјинског рата до односа према мигрантима.

ЕУ подразумева сталне преговоре између интереса који су често супротстављени. Велика врлина ЕУ је чињеница да, када се постигне неки договор, он постаје јединствен и све чланице га подржавају. Када договор није могућ, тражи се начин на који се артикулише дато неслагање. Тачно је да постоји недостатак сагласности по питању миграција, али је направљен велики напредак који ће се наставити. Не делим вашу тврдњу да Европа није јединствена по питању рата у Украјини. Напротив, јединство је више него видљиво, упркос мањим разликама у конкретним мерама, те се до сада усвојило једанаест пакета санкција и показало се директно и снажно одбацивање ове бруталне агресије на једну суверену и демократску земљу.

Како коментаришете идеју француског председника Емануела Макрона о стратешкој аутономији ЕУ од САД?

Апсолутно је несумњиво да је неопходно да ЕУ обезбеди сопствену стратешку аутономију. То је рекао председник Макрон, али и други важни европски лидери, а међу њима и наш премијер Педро Санчез. Рат у Украјини је јасан пример да је таква стратешка аутономија апсолутно неопходна. Међутим, то не значи да се дистанцирамо од САД. Стратешка аутономија мора бити отворена, и у том смислу САД јесу и биће и даље најважнији партнер ЕУ у стратешким питањима, како за земље чланице ЕУ које су и чланице НАТО-а, тако и за оне које су у ЕУ, а имају неутралан статус.

У Шпанији као и у многим државама бележи се раст деснице јер су људи незадовољни својим животом. Да ли вас то брине?

Нема сумње да последњих година, и то не само у Европи, доживљавамо раст политичких покрета радикалне, националистичке, па чак и ксенофобичне природе, који доводе у питање многа достигнућа која су отворена и демократска друштва стварала претходних деценија. Ово су забрињавајући покрети и вероватно реагују на широко распрострањено незадовољство међу слојевима становништва који се осећају искљученим из глобализације или који сматрају да су им животни услови све гори. Али они су, такође, резултат кампања дезинформација које подстичу теорије завере у корист мрачних интереса. Дакле, ако желимо да спречимо да покрети овог типа наставе да напредују, неопходно је, с једне стране, да промовишемо већу социјалну и економску правду у нашим друштвима, а са друге, да се опремимо ефикасним механизмима за борбу против дезинформација.

Шта ће бити ваши приоритети следећих шест месеци?

Шпанско председавање биће фокусирано на четири осе, како је и премијер Санчез саопштио у јавној презентацији приоритета 15. јуна – реиндустријализација Европске уније и обезбеђивање њене стратешке аутономије, напредак у еколошкој транзицији и прилагођавању животне средине, залагање за већу социјалну и економску правду и јачање европског јединства.