Branimo teritorijalni integritet Srbije

Stav Španije je jasan – ne priznajemo jednostrano proglašenje nezavisnosti teritorije Kosova i branimo teritorijalni integritet Srbije, poručuje u razgovoru za „Politiku” Raul Bartolome Molina uoči šestomesečnog predsedavanja njegove zemlje Evropskoj uniji, koje počinje sutra.

Da li očekujete veće pritiske u vezi s Kosovom u narednih pola godine?

Mi podržavamo posredničke napore Evropske unije u skladu sa uslovima Briselskog sporazuma i traženje načina normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, koja bi dovela do konačnog rešenja sukoba. Ovaj stav se nije promenio, niti će se menjati, i to svi naši partneri odlično znaju.

Iako se govori o proširenju EU, realno postoje i otpori, teško se otvaraju nova pregovaračka poglavlja, što obeshrabruje zemlje zapadnog Balkana.

Uvek je postojao otpor uzastopnim proširenjima, to nije ništa novo. Čak je i Španija morala da radi na njegovom prevazilaženju kada je pregovarala za ulazak u tadašnju Evropsku zajednicu pre 1986. godine. Ali pre ili kasnije, proširenja bi se realizovala. Mogu da razumem da na zapadnom Balkanu postoje određene frustracije zbog činjenice da proces ne napreduje željenom brzinom, ali upravo to bi trebalo da bude podsticaj da se dalje radi na sprovođenju reformi neophodnih za zatvaranje pregovaračkih poglavlja.

U jednom delu Evrope besni rat, postpandemijska je kriza. Šta očekujete kao najveće izazove?

Jasno je da Evropa prolazi kroz naročito teška vremena, a posebno zbog ruske agresije na Ukrajinu, koja je izazvala najozbiljniju ratnu situaciju na našem kontinentu od Drugog svetskog rata i stvorila ozbiljne ekonomske probleme, ne samo na evropskom već i na globalom nivou. Bez sumnje, najveći izazov koji se stavlja pred špansko predsedavanje ima veze sa ovim ratom i njegovim posledicama, ali biće i mnogo drugih: potreba za pronalaskom evropske strateške autonomije, postizanje dogovora na evropskom nivou u vezi s migracijama, nastavak zelene tranzicije i progresivno smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva ili revizija Višegodišnjeg finansijskog dogovora 2021–2027. neki su od najrelevantnijih. Sve ovo važi pod uslovom da ne bude nepredviđenih dešavanja koja bi nam nametnula nepredviđene odluke, kao što je bio slučaj s pandemijom 2020. i invazijom na Ukrajinu 2022. godine.

Zemlje EU nisu jedinstvene po mnogim pitanjima, od ukrajinskog rata do odnosa prema migrantima.

EU podrazumeva stalne pregovore između interesa koji su često suprotstavljeni. Velika vrlina EU je činjenica da, kada se postigne neki dogovor, on postaje jedinstven i sve članice ga podržavaju. Kada dogovor nije moguć, traži se način na koji se artikuliše dato neslaganje. Tačno je da postoji nedostatak saglasnosti po pitanju migracija, ali je napravljen veliki napredak koji će se nastaviti. Ne delim vašu tvrdnju da Evropa nije jedinstvena po pitanju rata u Ukrajini. Naprotiv, jedinstvo je više nego vidljivo, uprkos manjim razlikama u konkretnim merama, te se do sada usvojilo jedanaest paketa sankcija i pokazalo se direktno i snažno odbacivanje ove brutalne agresije na jednu suverenu i demokratsku zemlju.

Kako komentarišete ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o strateškoj autonomiji EU od SAD?

Apsolutno je nesumnjivo da je neophodno da EU obezbedi sopstvenu stratešku autonomiju. To je rekao predsednik Makron, ali i drugi važni evropski lideri, a među njima i naš premijer Pedro Sančez. Rat u Ukrajini je jasan primer da je takva strateška autonomija apsolutno neophodna. Međutim, to ne znači da se distanciramo od SAD. Strateška autonomija mora biti otvorena, i u tom smislu SAD jesu i biće i dalje najvažniji partner EU u strateškim pitanjima, kako za zemlje članice EU koje su i članice NATO-a, tako i za one koje su u EU, a imaju neutralan status.

U Španiji kao i u mnogim državama beleži se rast desnice jer su ljudi nezadovoljni svojim životom. Da li vas to brine?

Nema sumnje da poslednjih godina, i to ne samo u Evropi, doživljavamo rast političkih pokreta radikalne, nacionalističke, pa čak i ksenofobične prirode, koji dovode u pitanje mnoga dostignuća koja su otvorena i demokratska društva stvarala prethodnih decenija. Ovo su zabrinjavajući pokreti i verovatno reaguju na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među slojevima stanovništva koji se osećaju isključenim iz globalizacije ili koji smatraju da su im životni uslovi sve gori. Ali oni su, takođe, rezultat kampanja dezinformacija koje podstiču teorije zavere u korist mračnih interesa. Dakle, ako želimo da sprečimo da pokreti ovog tipa nastave da napreduju, neophodno je, s jedne strane, da promovišemo veću socijalnu i ekonomsku pravdu u našim društvima, a sa druge, da se opremimo efikasnim mehanizmima za borbu protiv dezinformacija.

Šta će biti vaši prioriteti sledećih šest meseci?

Špansko predsedavanje biće fokusirano na četiri ose, kako je i premijer Sančez saopštio u javnoj prezentaciji prioriteta 15. juna – reindustrijalizacija Evropske unije i obezbeđivanje njene strateške autonomije, napredak u ekološkoj tranziciji i prilagođavanju životne sredine, zalaganje za veću socijalnu i ekonomsku pravdu i jačanje evropskog jedinstva.