Јуриш на Мила пао на Уставном суду

Од нашег дописника
Подгорица – Председник Црне Горе Јаков Милатовић оценио је да одлука Уставног суда да поништи измене Закона о председнику рефлектује став стручне јавности. С друге стране, бивше владајуће партије, попут Демократске партије социјалиста и Социјалдемократа, саопштавају да је та одлука потврда узурпирања власти од стране премијера у техничком мандату Дритана Абазовића.

Осим што је Милатовић замерио Уставном суду што му је „требало дуго времена да одлуку донесе”, он је казао да су те измене биле „противне Уставу и сад имамо чистију ситуацију”. Уставни суд је недавно једногласно укинуо измене Закона о председнику. Али да ли је доносиоцима закона била намера да врше измене на Устав Црне Горе, свесни да су тиме кршили његове одредбе, или су то чинили да приморају тадашњег председника Мила Ђукановића да мандат да лидеру Демоса Миодрагу Лекићу, кога је предложила парламентарна већина, покушали смо да сазнамо од актера измена Закона о председнику.

Члан Председништва Демократске партије социјалиста (ДПС) и посланик у Скупштини Црне Горе, Андрија Николић, овако је коментарисао одлуку Уставног суда о укидању измена Закона о председнику:

„Може се рећи и да је доношење измена Закона о председнику представљало кулминацију антиевропских потеза бивше већине, чија су игнорисања ставова Венецијанске комисије и упозорења европских партнера довела до добро познатих бриселских оцена о Црној Гори као о ’рак-рани региона’. Зато домаћа јавност с правом очекује да носиоци бивше парламентарне већине који стоје иза неуставног Закона о председнику поднесу одговорност због злоупотребе система власти.”

Ректор Универзитета Медитеран и бивши министар правде, професор Саво Марковић, за „Политику” каже: „О садржини одлуке Уставног суда, којом је једногласно укинут Закон о председнику, усвојен крајем прошле године, знам онолико колико о њој има у дневној штампи.”

„И толико је довољно да закључим да је одлука исправна, на Уставу заснована. Наиме, у парламентарним државама је готово начело да је одређивање мандатара за састав владе после одржаних избора овлашћење шефа државе (у монархијама монарха, у републикама председника). И ту је све јасно. И нема места позивању на институционалну кризу, ако шеф државе повреди Устав тако што неће у року или неће уопште да повери манда за састав владе, како је то одређено дотичним Уставом. У том случају се покреће поступак одговорности шефа државе због повреде Устава, који није истоветан у федералним и унитарним државама. Резултат тог поступка је смена шефа државе”, става је Марковић.

Социјалдемократе (СД) су оцениле да је одлука Уставног суда „очекиван је и једини логичан исход фарсе креиране од стране бивше парламентарне већине како би се, мимо Устава Црне Горе, формирала власт”. Ова партија је позивала „надлежне државне органе да отворе истрагу да ли је у свим овим активностима постојало елемената кривичног дела које се односи на напад на уставно уређење и да, уколико се одговорност утврди, одговорна лица санкционишу у складу са законима државе”.

Лидер Покрета за промене Небојша Медојевић је за „Политику” казао да је био против измена поменутог закона.

„Био сам против и тражио сам изборе чим је пала влада Кривокапића, али је остатак Демократског фронта успоставио посебно добре односе с Дританом, али је ипак због његових превара пропало формирање 44. владе”, каже Медојевић. „Нисам уопште био у току тих петљавина, а и био сам лично против, јер је то све рађено да се Дритану продужи мандат.”

Очекивали смо да добијемо и став од лидера Нове српске демократије, Социјалистичке народне партије и Демократске народне партије, чији су посланици гласали за измене Закона о председнику, али нису били вољни да говоре за новине и саопште став тих партија о одлуци Уставног суда, који је поништио њихове измене.