Квартални монитор: привреда у стагнацији

Привреда Србије је у првом кварталу 2023. била у стагнацији. Привредни раст у 2023. би могао да достигне два одсто, иако постоје изражени ризици да буде мањи. Међугодишњи раст БДП-а Србије у првом кварталу износио је скромних 0,7 одсто, док је у односу на претходни квартал остварен благи пад од 0,2 одсто. Успоравање привредног раста последица је високе инфлације, која је утицала на реално обезвређење државне и личне потрошње, док извоз бележи солидан раст, пре свега, услед побољшања енергетског биланса, а и инвестиције бележе благи раст, оценио је јуче Саша Ранђеловић, извршни уредник публикације „Квартални монитор” представљајући нови број на Економском факултету у Београду.

Резултати Србије у погледу привредног раста у првом кварталу слични су са просечним кретањима у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ).

„Успоравање инфлације евидентно је од априла, услед слабљења глобалних инфлаторних притисака и рестриктивне монетарне политике, тако да је у мају износила 14,8 одсто. Ипак, у мају је инфлација била друга највећа у Европи, после Мађарске, јер је за разлику од већине других земаља Србија одложила повећање цена енергената за 2023. годину”, рекао је Ранђеловић.

Након мајске паузе НБС је у јуну поново повећала референтну каматну стопу у циљу обуздавања инфлације, вероватно као одговор на нове експанзивне мере фискалне политике које подразумевају раст јавне потрошње. Процењује се да ће инфлација до краја године опасти на девет до десет одсто, што је нешто више од званично пројектоване од осам одсто.

Негативна кретања у глобалном окружењу, неизвесност у погледу пољопривредне сезоне и експанзивна фискална политика могу учинити неопходним и даље повећање референтне каматне стопе како би се обезбедио пад инфлације. По први пут од 2016. године нето кредити банака привреди и становништву опадају. Упркос општим негативним кретањима, удео лоших кредита не расте. Каматне стопе пословних банака настављају раст, али су реалне каматне стопе на динарске кредите и даље негативне.

У првом кварталу дошло је до даљег успоравања јавних прихода, који су реално опали за 2,7 одсто, услед пада реалних доходака и потрошње, а негативни трендови су у априлу додатно продубљени. С друге стране, јавни расходи су остварили велики реалан пад, за 10 одсто по свим основама, осим на пензије. Упркос паду у првом кварталу, услед високе инфлације порески приходи су већи од плана, што је утицало да почетком јуна буде најављен велики пакет додатне јавне потрошње од преко 500 милиона евра годишње. Тако да се процењује да би фискални дефицит у 2023. могао бити у планираним оквирима од 3,3 одсто БДП-а.

„Иако би фискални дефицит у 2023. могао остати у планираним оквирима, слаба координација фискалне и монетарне политике представља извор ризика. Повећање јавне потрошње, те подгревање тражње у условима високе инфлације није економски оправдано и указује на одсуство координације монетарне и фискалне политике”, рекао је извршни уредник публикације.

Јавни дуг је крајем првог квартала достигао 35,3 милијарди евра, што је 56,5 одсто БДП-а, а то је за 1,9 милијарди евра више него на крају 2022, а за 4,6 милијарди евра више у односу на крај првог квартала прошле године.

Прилив страних директних инвестиција у првом кварталу износио је 784 милиона евра, то јест 5,2 одсто БДП-а, што је за 0,9 одсто БДП-а више него у првом кварталу 2022. услед ефекта ниске базе, а остварен је и велики прилив портфолио инвестиција од 1,24 милијарде евра, пре свега услед емисије еврообвезница.

Раст извоза је посебно изражен у сектору енергетике, а успоравање увоза последица је пада цене енергената и увезених количина. Посматрано по делатностима, позитиван допринос расту долази од ИТ сектора и телекомуникација, индустрије (у сегменту енергетике) и финансијског посредовања, док су традиционалне услуге у паду.