Аврамова породица од Негева до Сахаре

Аврамова породица, коју је основао Доналд Трамп, прославила је прошле године први рођендан, али је друго окупљање шефова дипломатија САД, Израела и четири последње арапске држава с којима је успоставио дипломатске односе отказано због растућих тензија на Блиском истоку.

Мароко је због ескалације насиља на окупираним територијама више пута одлагао скуп предвиђен за март, али је коначно одустао од гостопримства другог састанка Форума Негев, који је требало да се одржи следећег месеца. Разлог је одлука владе Бенјамина Нетанијахуа да изгради нових 4.500 стамбених јединица за јеврејске колонизаторе окупиране Западне обале.

Прошлогодишњи самит одржан је марта 2022. у познатој израелској пустињи Негев на иницијативу тадашњег шефа израелске дипломатије Јаира Лапида, и тада је договорено да ће се форум састајати сваке године у пустињама земаља потписница. Овом скупу требало је да присуствују и представници палестинске власти.

Припреме са Негев два у мароканском делу Сахаре увелико су биле у току, а одржан је низ састанака разних радних група и комитета на којима се расправљало о начинима унапређења сарадње у области енергетике, регионалне безбедности, војске, туризма, хране, расподела вода, образовања и здравства. Поднето је мноштво пројеката.

Све су то активности предвиђене тзв. Аврамовим споразумима о нормализацији односа са Израелом, које су крајем 2020, уз посредовање Трампове администрације, склопили Бахреин, Мароко, Судан и Уједињени Арапски Емирати. Тиме су се придружили Египту и Јордану, првим арапским земљама које су успоставиле дипломатске односе са јеврејском државом.

Све арапске потписнице су, сем Судана, за кратко време профитирале склапајући низ споразума са Израелом. Емирати су потписали споразум о слободној трговини, који је за кратко време омогућио да међусобна размена достигне две милијарде долара, уз амбицију да се повећа на десет милијарди.

Како близу 700.000 израелских Јевреја сефарда води порекло из Марока, и Рабат је упркос отпору исламистичке опозиције кренуо да снажно развија сарадњу са Израелом, где купује савремене дронове, војну и опрему за сајбер-безбедност.

Мароко је од Трампа награђен тако што су САД признале његов суверенитет над спорном територијом Западне Сахаре, где Покрет „Полисарио” годинама води оружану борбу за независност. Посматрачи међутим упозоравају на трку у наоружавању са археривалом, Алжиром, који подржава „Полисарио”, а дипломатске односе са Рабатом је прекинуо после нормализације за Израелом, коју је назвао „непријатељским чином”.

Иако у остатку арапског света оптуживане да су прихватањем Трампове агенде маргинализовале палестинско питање, потписнице Аврамових споразума покушавају да балансирају у јавности непопуларну сарадњу са Израелом и подршку Палестинцима иза које стоје „арапска улица”.

Показало се да је то готово немогуће у време када Израелом управља крајња десница која се отворено противи преговорима са Палестинцима, подржава наставак јеврејске колонизације окупиране Западне обале захтевајући анексију територије на којој би требало да настане независна палестинска држава и негира арапско-муслимански карактер Источног Јерусалима.

И пре него што је самит отказан, Јордан је због насиља над Палестинцима одустао, док је Судан поручио да је презаузет унутрашњим проблемима.

„Палестински народ не постоји”, изјавио је недавно израелски министар финансија Безазел Смотрих из крајње националистичке странке Религиозног ционизма.

Проамеричким арапским режимима то је превише, јер страхују од отпора јавности, која и после четири израелско-арапска рата Израел сматра агресором који терорише палестински народ. Чак је и онај део јавности који подржава нормализацију против сарадње са Израелом уколико она угрожава „палестинску ствар”.

„Незамисливо је бити потписник мировног споразум са страном која сања да освоји вашу земљу... не смемо да наставимо да се ослањамо на гас и воду које Израел краде од Палестинаца”, писао је угледни јордански новинар Мохамед Абу Тир. Управо то намеће питање колико насиље на Западној обали и Јерусалиму угрожава Аврамове споразуме? Очито озбиљно, па су САД и Мароко заједнички проценили да је Негев два боље отказати.

Израелски званичници, засад, нису превише забринути слабљењем темеља споразума које је влада премијера Бенјамина Нетанијахуа прогласила за свој капитални дипломатски успех.

Споразум о обнови дипломатских односа Ријада са Техераном и повратак Сирије у Арапску лигу фактички означавају крај арапске коалиције против Ирана. Израел је тај који тоне у изолацију коју Аврамови споразуми не могу да спрече. „Израел краткорочно наставља да буде посматрач на партију на који није позван”, пише коментатор „Хаареца” Цви Барел.