Же­не скло­ни­је де­пре­си­ји, сто­па су­и­ци­да ве­ћа код му­шка­ра­ца

У ци­љу раз­у­ме­ва­ња про­бле­ма мен­тал­ног здра­вља са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју младe осо­бе, пси­хо­лог Сла­ви­ца Ра­ни­са­вљев Ко­ва­чев спро­ве­ла је ис­тра­жи­ва­ње под на­зи­вом „Ана­ли­за за­сту­пље­но­сти про­бле­ма мен­тал­ног здра­вља мла­дих у Но­вом Са­ду уз укљу­чи­ва­ње род­не пер­спек­ти­ве”. Ре­зул­та­ти овог ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је код мла­дих нај­при­сут­ни­ји осе­ћај уз­не­ми­ре­но­сти и на­пе­то­сти, сла­ба мо­ти­ва­ци­ја и осе­ћај без­вољ­но­сти. Де­вој­ке су че­шће на­во­ди­ле да се бо­ре са оте­жа­ним ди­са­њем и ло­шом кон­цен­тра­ци­јом.

„Ис­тра­жи­ва­ње ко­је је спро­ве­де­но од ав­гу­ста до но­вем­бра про­шле го­ди­не, на узор­ку од 200 мла­дих ста­ро­сти од 15 до 35 го­ди­на, по­ка­за­ло је да су мла­ди­ћи скло­ни­ји да по­моћ тра­же у др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, док су же­не у ве­ћој ме­ри окре­ну­те при­ват­ној прак­си, по­себ­но пси­хо­те­ра­пе­у­ти­ма. Мла­ди­ћи су ма­ње отво­ре­ни ка пси­хо­те­ра­пиј­ског по­др­шци, а ма­њи про­це­нат мла­дих се по­ред пси­хо­ло­га, пси­хи­ја­та­ра и пси­хо­те­ра­пе­у­та, за по­др­шку обра­ћао и све­ште­ни­ку, би­о­е­нер­ги­ча­ри­ма, хип­но­те­ра­пе­у­ти­ма, од­но­сно јо­га ин­струк­то­ри­ма, астро­ло­зи­ма и хо­ме­о­па­та­ма. По­ред то­га, де­вој­ке се ин­фор­ми­шу на ве­ли­ком бро­ју ка­на­ла и ино­ва­тив­них ви­до­ва ин­фор­ми­са­ња, пре све­га струч­них ли­ца, док су мла­ди­ћи скло­ни­ји да ин­фор­ма­ци­је до­би­ја­ју из свог кру­га бли­ских љу­ди и струч­не ли­те­ра­ту­ре. У про­се­ку, де­вој­ке су ин­фор­ми­са­ни­је о мен­тал­ном здра­вљу и ме­сти­ма на ко­ји­ма се мо­же по­тра­жи­ти по­моћ, али и ви­до­ви­ма по­др­шке”, ис­ти­че Сла­ви­ца Ра­ни­са­вљев Ко­ва­чев.

Ис­пи­ту­ју­ћи у ко­јој ме­ри, по­ред по­др­шке струч­ња­ка, мла­ди има­ју по­др­шку бли­ских осо­ба, при­ја­те­ља и по­ро­ди­це, аутор­ка ис­тра­жи­ва­ња до­шла је до за­кључ­ка да ско­ро по­ло­ви­на ис­пи­та­них има јед­ну до две осо­бе ко­јој би се мо­гла обра­ти­ти, док је 42 про­цен­та мла­дих на­ве­ло да око се­бе има три до пет осо­ба од по­ве­ре­ња. Ме­ђу­тим, сва­ка ше­ста мла­да осо­ба ре­кла је да ни са ким не раз­го­ва­ра о сво­јим мен­тал­ним про­бле­ми­ма, а ме­ђу њи­ма је ви­ше мла­ди­ћа. На пи­та­ње „за ко­га би­сте из сво­је око­ли­не ре­кли да вам је нај­ве­ћа по­др­шка ка­да се су­о­ча­ва­те са про­бле­ми­ма мен­тал­ног здра­вља” од­го­во­ри мла­ди­ћа и де­во­ја­ка су слич­ни. Они на­во­де, пре све­га при­ја­те­ље, по­ро­ди­цу и парт­не­ра, а на овој ли­сти су се на­шли и пси­хо­ло­зи, пси­хо­те­ра­пе­у­ти, као и по­тре­ба да са­ми се­би бу­де­мо нај­ве­ћа по­др­шка. Иако не по­сто­ји раз­ли­ка у од­го­во­ри­ма из­ме­ђу му­шка­ра­ца и же­на, при­мет­но је да се по­др­шка че­шће тра­жи код при­ја­те­љи­ца, у од­но­су на при­ја­те­ље и од жен­ских чла­но­ва по­ро­ди­це, пре све­га мај­ке и се­стре.

„По­да­ци на свет­ском ни­воу и ни­воу Ср­би­је ука­зу­ју да су же­не скло­ни­је анк­си­о­зно­сти, де­пре­сив­но­сти, али и да су су­и­цид­не ми­сли и сто­па су­и­ци­да ве­ћа код му­шка­ра­ца. Осим то­га, му­шкар­ци су скло­ни­ји ауто­стиг­ма­ти­за­ци­ји, због че­га ре­ђе тра­же струч­ну по­моћ. Ово ис­тра­жи­ва­ње по­ка­за­ло је да у Но­вом Са­ду ра­де удру­же­ња и не­фор­мал­не мре­же ко­је се ба­ве мен­тал­ним здра­вљем, пре све­га пре­вен­тив­ним ак­тив­но­сти­ма, али и пру­жа­њем ди­рект­них услу­га пси­хо­ло­шког и вр­шњач­ког са­ве­то­ва­ња, а њи­хо­ви ко­ри­сни­ци су у ве­ћој ме­ри де­вој­ке – би­ло због то­га што се оне че­шће ја­вља­ју за по­др­шку, или за­то што је рад удру­же­ња ди­рект­но усме­рен на рад са де­вој­ка­ма – као што су, при­ме­ра ра­ди, удру­же­ња за по­др­шку же­на­ма жр­тва­ма на­си­ља. Удру­же­ња гра­ђа­на у обла­сти мен­тал­ног здра­вља нај­че­шће ра­де на струч­ној и во­лон­тер­ској по­др­шци и има­ју по­тре­бу за уве­ћа­њем ка­па­ци­те­та, пре све­га људ­ских и фи­нан­сиј­ских ре­сур­са, а по­тре­ба за услу­га­ма за за­шти­ту мен­тал­ног здра­вља је ве­ли­ка и пре­ва­зи­ла­зи мо­гућ­но­сти ко­је тре­нут­но пру­жа­ју др­жав­ни и ци­вил­ни сек­тор. Иако у Но­вом Са­ду по­сто­ји раз­ви­јен при­ват­ни сек­тор ко­ји се ба­ви мен­тал­ним здра­вљем, ова по­др­шка је фи­нан­сиј­ски не­до­ступ­на ве­ли­ком бро­ју гра­ђа­на, а по­себ­но мла­ди­ма”, за­кљу­чу­је Сла­ви­ца Ра­ни­са­вљев Ко­ва­чев.

Ко­ро­на нај­ви­ше ути­ца­ла на пси­хич­ко здра­вље мла­дих

Од по­чет­ка пан­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на број осо­ба ко­је су се обра­ти­ле за по­моћ Цен­тру за пру­жа­ње емо­тив­не по­др­шке и пре­вен­ци­ју са­мо­у­би­ства „Ср­це” по­ве­ћао се за че­твр­ти­ну на го­ди­шњем ни­воу. Иако се у пр­вим ме­се­ци­ма кри­зе иза­зва­не пан­де­ми­јом ко­ви­да 19 оче­ки­ва­ло да ће она нај­ви­ше по­го­ди­ти нај­ста­ри­је, по­ка­за­ло се да је ко­ро­на нај­ве­ћи иза­зов пред­ста­вља­ла за мен­тал­но здра­вље мла­дих.