Свако треће возило продато на лизинг

Лизинг индустрија у Србији опоравила се од штете коју јој је нанела светска економска криза 2008. и ове године лизинг куће ће пласирати 850 до 900 милиона евра, процена је челних људи „С лизинга”, која је јуче саопштена новинарима. У 2022. години свако треће новопродато возило било је продато на лизинг, а у возила се рачунају не само путничка већ и комерцијална – доставна возила, камиони, аутобуси.

У Србији се последњих година прода 20.000 до 30.000 нових возила. У Западној Европи чак половина нових возила купује се на лизинг.

Представници „С лизинга”, упркос садашњој економској кризи, паду БДП-а и повећању камата, кажу да очекују раст овог специфичног пласмана за 20 одсто до краја године. Можда ће у сегменту путничких аутомобила доћи до успоравања, али не очекују код лизинга индустријских машина и опреме. Лоши пласмани у овој области су на минимуму, тек око један одсто из инвестиција у последњих десет година. Дигитализација и ових услуга у многоме је олакшала раст пласмана.

После светске кризе из 2008. године приче о лизингу пуниле су новинске ступце у негативном смислу да клијенти нису могли да враћају рате, да су плацеви били пуни одузетих возила, да су специјализоване агенције позивале људе да врате кола после неплаћених рата и слично. У међувремену регулатива ове области је умногоме напредовала, па тако сада, у случају невраћања возила, њега одузима МУП, а не агенција.

Слика о стању у овој специфичној грани, где се нешто попут возила или машина практично узима у најам и остаје у власништву лизинг куће све до отплате последње рате, добија се поређењем пласмана из, на пример, 2012. године, када је на овај начин било пласирано 270 милиона евра у привреду Србије, док је прошле године уложено 730 милиона евра. У последњих десет година раст тржишта износио је 240 одсто.

Лизинг куће и банке отимају се практично о исте клијенте, а на питање шта пресуђује да се нешто купи на лизинг, а не на кредит, одговор је следећи:

„Куповина на лизинг је флексибилнија, брже се одобрава због средстава обезбеђења која остају код лизинг куће. Дужина отплате на лизинг је прилагођена употребној вредности добра које се узима. Уколико је код неког добра брза стопа амортизације, боље га је изнајмљивати него куповати. Значи, ако је нечему употребна вредност десет година, на толики период се добија рок отплате”, објаснили су Бојан Врачевић, председник извршног одбора „С лизинга”, и Никола Стаменковић, члан извршног одбора „Ерсте банке”, која је сувласник ове лизинг куће.

Углавном на лизинг, односно најам, узимају се све врсте возила, пољопривредна механизација, индустријске машине, међутим лизинг некретнина код нас још није заживео. Вук Вучевић, члан Извршног одбора „С лизинга” то је објаснио тиме да је код нас већа понуда резиденцијалних објеката, а мања комерцијалних који се унајмљују на овај начин.