Svako treće vozilo prodato na lizing

Lizing industrija u Srbiji oporavila se od štete koju joj je nanela svetska ekonomska kriza 2008. i ove godine lizing kuće će plasirati 850 do 900 miliona evra, procena je čelnih ljudi „S lizinga”, koja je juče saopštena novinarima. U 2022. godini svako treće novoprodato vozilo bilo je prodato na lizing, a u vozila se računaju ne samo putnička već i komercijalna – dostavna vozila, kamioni, autobusi.

U Srbiji se poslednjih godina proda 20.000 do 30.000 novih vozila. U Zapadnoj Evropi čak polovina novih vozila kupuje se na lizing.

Predstavnici „S lizinga”, uprkos sadašnjoj ekonomskoj krizi, padu BDP-a i povećanju kamata, kažu da očekuju rast ovog specifičnog plasmana za 20 odsto do kraja godine. Možda će u segmentu putničkih automobila doći do usporavanja, ali ne očekuju kod lizinga industrijskih mašina i opreme. Loši plasmani u ovoj oblasti su na minimumu, tek oko jedan odsto iz investicija u poslednjih deset godina. Digitalizacija i ovih usluga u mnogome je olakšala rast plasmana.

Posle svetske krize iz 2008. godine priče o lizingu punile su novinske stupce u negativnom smislu da klijenti nisu mogli da vraćaju rate, da su placevi bili puni oduzetih vozila, da su specijalizovane agencije pozivale ljude da vrate kola posle neplaćenih rata i slično. U međuvremenu regulativa ove oblasti je umnogome napredovala, pa tako sada, u slučaju nevraćanja vozila, njega oduzima MUP, a ne agencija.

Slika o stanju u ovoj specifičnoj grani, gde se nešto poput vozila ili mašina praktično uzima u najam i ostaje u vlasništvu lizing kuće sve do otplate poslednje rate, dobija se poređenjem plasmana iz, na primer, 2012. godine, kada je na ovaj način bilo plasirano 270 miliona evra u privredu Srbije, dok je prošle godine uloženo 730 miliona evra. U poslednjih deset godina rast tržišta iznosio je 240 odsto.

Lizing kuće i banke otimaju se praktično o iste klijente, a na pitanje šta presuđuje da se nešto kupi na lizing, a ne na kredit, odgovor je sledeći:

„Kupovina na lizing je fleksibilnija, brže se odobrava zbog sredstava obezbeđenja koja ostaju kod lizing kuće. Dužina otplate na lizing je prilagođena upotrebnoj vrednosti dobra koje se uzima. Ukoliko je kod nekog dobra brza stopa amortizacije, bolje ga je iznajmljivati nego kupovati. Znači, ako je nečemu upotrebna vrednost deset godina, na toliki period se dobija rok otplate”, objasnili su Bojan Vračević, predsednik izvršnog odbora „S lizinga”, i Nikola Stamenković, član izvršnog odbora „Erste banke”, koja je suvlasnik ove lizing kuće.

Uglavnom na lizing, odnosno najam, uzimaju se sve vrste vozila, poljoprivredna mehanizacija, industrijske mašine, međutim lizing nekretnina kod nas još nije zaživeo. Vuk Vučević, član Izvršnog odbora „S lizinga” to je objasnio time da je kod nas veća ponuda rezidencijalnih objekata, a manja komercijalnih koji se unajmljuju na ovaj način.