Крагујевац се још није одужио Драгиши Недовићу

Крагујевац – Мало ко се надао да ће споменик бити подигнут брзо, али нико није очекивао да ћемо баш оволико чекати, каже професор Драган Батавељић, разочаран што Драгиша Недовић није добио споменик у родном Крагујевцу ни пет година после доношења скупштинске одлуке.

У књигама „Живот и дело Драгише Недовића” из 2001. и „Тако је живео и стварао Драгиша Недовић” из 2013, професор Батавељић је изнео низ дотад непознатих детаља о стваралаштву свакако најплодотворнијег аутора српске народне песме, кога су и за живота поткрадали неталентовани стихоклепци. Тегобан живот и чудесна путешествија генијалног Недовића дуго су интригирали поклонике и истраживаче наше народне музике, па је на крају давно покренуте иницијативе град Крагујевац 2018. године донео одлуку да се одужи једном од својих најзнаменитијих уметника који су исписали историју града на Лепеници. Тада је решено и где ће бити споменик, али празно место на тргу испред хотела „Зеленгора” у центру Крагујевца и данас сведочи о немарности градских власти које никако да испуне своју обавезу.

– Како ствари стоје, споменик Драгиши Недовићу ће пре бити подигнут на Бикавцу код Вишеграда, него у родном Крагујевцу. Тамо су људи одушевљени стваралаштвом Недовића који је опевао и њихов град, желе да му се одуже и подигну споменик, а у Крагујевцу и даље чекамо, иако је одлука донета још пре пет година. Не знам зашто се оклева, кад је већ одређена и локација. Мене су као покретача иницијативе неки људи задужени за културу града својевремено питали како треба да изгледа споменик, као да сам ја вајар, а не професор права. Нека се, ако треба, распише неки уметнички конкурс, само да коначно добијемо споменик. Толико смо дужни Драгиши Недовићу – напомиње др Батавељић, професор на Правном факултету у Крагујевцу.

Информативна служба града, којој смо се обратили питањем у вези са скупштинском одлуком из 2018, пренела нам је кратку информацију из кабинета крагујевачког већника за културу Миљана Бјелетића у којој стоји да ће средства за споменик Драгиши Недовићу код хотела „Зеленгора” највероватније бити обезбеђена у буџету за 2024. То, међутим, не значи да ће споменик бити постављен наредне године, с обзиром да се, како ствари стоје, још не зна ни како то обележје треба да изгледа.

Драгиша Недовић је рођен у окупираном Крагујевцу 1916. године, у сиромашној радничкој породици. Пуким случајем је избегао стрељање 1941, иако је био одведен на стратиште у Шумарицама. Други светски рат је провео у заробљеништву у Немачкој. Песме је почео да пише као дечак од петнаестак година, а умро је 1966. године од тешке болести плућа.

Недовић је написао можда и више од хиљаду песама. Неке још нису изведене, а поједине су приписане другим ауторима. Данас је тешко замислити тако плодотворног аутора. Сваке године је писао бар по тридесетак песама, а скоро свака је прави бисер народног стваралаштва. Красио га је богомдани таленат. Песму „Прођох Босном кроз градове” срочио је у возу, на парчету папира, а неке од најлепших песама посветио је Крагујевцу и Шумадији, где је увек налазио мир после бројних и чудесних путешествија са старом гитаром од које се није раздвајао. „Текла река Лепеница”, „Обраше се виногради”, „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке” и сада се често певају на породичним весељима.

У потрази за надахнућем, Недовић је прокрстарио читаву бившу Југославију, а у Босни и Далмацији пише неке од својих најпознатијих песама.

– Недовић је генијалан уметник. Умео је да препозна дух једног поднебља, да осети људску душу и колективни сензибилитет. „Стани, стани Ибар водо”, „Зарудела зора на Морави”, „Из Босне се једна песма чује”, „Јутрос ми је ружа процветала” на најбољи начин сведоче о његовом изузетном дару. У Босни пише „У лијепоме старом граду Вишеграду”, у Далмацији „Кад си била мала Маре”. Многи и данас мисле како су те песме настале у народу – каже Небојша Алексић, секретар Удружења естрадних уметника и извођача „Крагујевац концерт”, које уз крајње скромну подршку града Крагујевца већ годинама успева да организује Фестивал нове народне песме посвећен Недовићу.

Уметник је и после смрти био скрајнут, као да се о томе великану који је на најбољи начин надградио традиционалну српску музику није смело причати.

– Петнаестак година после Недовићеве смрти, у једној радио емисији новинарка разговара с чувеним Обреном Пјевовићем, једним од најпознатијих текстописаца, наводећи како је он бард српске народне песме. Бард је Драгиша Недовић, после њега има много празних места, па тек онда долазим ја, одговара велики Пјевовић. То говори колико је Недовић цењен међу колегама, али и да шира јавност није довољно упозната с његовим стваралаштвом – наводи професор Батавељић, који увелико ради на трећој књизи о Драгиши Недовићу од око 800 страна.

Споменик Недовићу, који већ пет година стоји на папиру, уместо на тргу у центру Крагујевца, допринео би да се и млађи нараштаји упознају с народним стваралаштвом које је запостављено баш као и његови највреднији изданци.