Ру­ше­ње ро­кен­рол ми­то­ва

У својој историји дужој од пола века, рокенрол као музички правац и начин живота дошао је до помало парадоксалне позиције. Испрва слављена као слобода живљења и енергија младости у борби против поретка, традиције и стереотипа, рок музика пресудно је обликовала лице савремене музичке понуде.

Ипак, у том процесу, рокенрол је и сам постао традиција, са својим митовима и „предметима обожавања”. У правом рокенрол духу, амерички музички водич „Блендер”, ревија позната по интересантним листама, понудила је своју листу од „33 најпрецењенија феномена у року”. На листи су се, између осталих, нашле звезде, продуценти, недозвољене супстанце, музичке манифестације, процеси и радње које, по састављачима ове листе, уживају славу већу од оне која јој реално припада.

На челу листе налази се харизматични репер, пре 12 година убијени, Тупак Шакур. Најпопуларнији хипхоп извођач са Западне обале је, према „Блендеру”, био добар али не и одличан репер, музичар који је имао три незаборавне песме и неколико стотина просечних. Његова харизма је била „јача” од музике коју је правио.

„Сребро” на овој листи је припало феномену званом „најновији омиљени бенд вашег блогера”, који у пуном сјају приказује утицај глобалне мреже на музичку сцену данашњице. У превеликој понуди нових извођача, музика се слуша са мањом пажњом него раније, а пут од трња до звезда и назад се, захваљујући брзини технологија, може превалити за само неколико сати, до појаве још новије „сензације”.

У самом врху листе најпрецењенијих налазе се и стереотипи како је за музичку звезду важно „да буде искрена”, „да зна да пева” и „да је аутор сопственог материјала”. „Блендер”, у шаљивом тону, наводи за пример звезде који су и без тих „квалитета” успеле да се нађу у центру пажње јавности, попут Бритни Спирс, која не пише своје песме, Бека Хансена, који је занимљивији када је неозбиљан, и америчког певача и репера Ти-Пејна, који заправо и не зна да пева.

Следећи на списку је кокаин, за који састављачи ове листе тврде „да инспирише на стварање лоше музике више и од једне друге дроге”, критикујући његову (пре)честу употребу у хипхоп и рок круговима.

Следећа два места заузимају манифестације – додела „Греми” награда, којима се замера предвидљивост, и победа на „Америчком идолу”. До сада, сви овенчани победом на такмичењу за нове таленте не могу се похвалити успешним каријерама у САД, што није случај са неким извођачима који су само учествовали у овом серијалу, као што су Џенифер Хадсон и Chris Daughtry, овенчани „Оскарима” и мултиплатинастим тиражима.

На удару критике су се нашли и клубови на деветом и легендарни њујоршки клуб CBGB на 11. месту. Клубови су бучни, пренатрпани и скупи, а CBGB десетак година пре затварања 2006, своју вредност имао је једино као реликт прошлости занимљив јапанским студентима. „Блендер” као „потцењену алтернативу” клубовима предлаже паркинге, јер је тамо пиће јефтиније, а и девојкама се лакше прилази.

Ништа боље нису прошли ни фестивали, на 22. месту, и један од највећих митова рокенрола – легендарни „Вудсток” на 13. позицији, „мизерни, мокри викенд испресецан моментима за памћење”, како се наводи у образложењу. На фестивалима је увек превише извођача који вас не занимају, а жртва у виду несносне влаге, прескупе хране и млаког пива је превелика за три-четири концерта због којих сте заправо и дошли. Према овој листи, прецењено је и „свирање на бис”, тренутак који састави по неписаном правилу користе за највеће хитове.

Своје место на овој листи нашли су и Бог на 16, односно сатана на 15. месту. На мети критике нашао се њихов, по мишљењу састављача, пренаглашен утицај у стварању „малих” хипхоп односно хевиметал плоча. Своје место нашли су и продуценти Рик Рабин (29. место) и Тимбаленд (26) – обојици је замерено да живе од старе славе.

(/slika2)Када смо већ код прецењене старе славе, у ту групу спадају и групе „Кис” (32.) и „Пинк флојд”, „индустријски” утицај плоче „Пет саундс” групе „Бич бојс” на нове саставе (20) и песма „Free Bird” састава „Lynyrd Skynyrd” (30).

Жаока критике ове занимљиве листе уперена је и против „музике која је направљена пре вашег рођења”, као и „музике коју сте волели као тинејџер”. Музика коју волите сада и ону коју слуша ваша млађа сестра нашле су се на месту „потцењених алтернатива”. Слично је и са статусним симболима – дијамантима (место број десет) и пропусницама за „бекстејџ” (27). Критиковане су и музичке звезде које своју славу користе у тржишне сврхе, прављењем својих модних линија и безалкохолних пића, као и извођачи попут репера Наса који инспирацију за песме налазе у онима „који их мрзе”. Новинари „Блендера” би више волели да чују нумере у којима се „описује срећа због могућности да са живи од музике”.

Глорификација маратонског секса у песмама музичара попут Принса и групе AC/DC такође је оцењена као прецењена појава у рокенрол свету. Умор, досада и ране су аргументи наведени против целоноћних интимних активности, које су се нашле на последњем, 33. месту листе. Као потцењена алтернатива предлаже се „45 минута секса и десет сати спавања”.

Да састављачи листе заиста нису штедели никог па ни себе, сведочи 18. место, на коме су се нашле листе попут ове.