Ru­še­nje ro­ken­rol mi­to­va

U svojoj istoriji dužoj od pola veka, rokenrol kao muzički pravac i način života došao je do pomalo paradoksalne pozicije. Isprva slavljena kao sloboda življenja i energija mladosti u borbi protiv poretka, tradicije i stereotipa, rok muzika presudno je oblikovala lice savremene muzičke ponude.

Ipak, u tom procesu, rokenrol je i sam postao tradicija, sa svojim mitovima i „predmetima obožavanja”. U pravom rokenrol duhu, američki muzički vodič „Blender”, revija poznata po interesantnim listama, ponudila je svoju listu od „33 najprecenjenija fenomena u roku”. Na listi su se, između ostalih, našle zvezde, producenti, nedozvoljene supstance, muzičke manifestacije, procesi i radnje koje, po sastavljačima ove liste, uživaju slavu veću od one koja joj realno pripada.

Na čelu liste nalazi se harizmatični reper, pre 12 godina ubijeni, Tupak Šakur. Najpopularniji hiphop izvođač sa Zapadne obale je, prema „Blenderu”, bio dobar ali ne i odličan reper, muzičar koji je imao tri nezaboravne pesme i nekoliko stotina prosečnih. Njegova harizma je bila „jača” od muzike koju je pravio.

„Srebro” na ovoj listi je pripalo fenomenu zvanom „najnoviji omiljeni bend vašeg blogera”, koji u punom sjaju prikazuje uticaj globalne mreže na muzičku scenu današnjice. U prevelikoj ponudi novih izvođača, muzika se sluša sa manjom pažnjom nego ranije, a put od trnja do zvezda i nazad se, zahvaljujući brzini tehnologija, može prevaliti za samo nekoliko sati, do pojave još novije „senzacije”.

U samom vrhu liste najprecenjenijih nalaze se i stereotipi kako je za muzičku zvezdu važno „da bude iskrena”, „da zna da peva” i „da je autor sopstvenog materijala”. „Blender”, u šaljivom tonu, navodi za primer zvezde koji su i bez tih „kvaliteta” uspele da se nađu u centru pažnje javnosti, poput Britni Spirs, koja ne piše svoje pesme, Beka Hansena, koji je zanimljiviji kada je neozbiljan, i američkog pevača i repera Ti-Pejna, koji zapravo i ne zna da peva.

Sledeći na spisku je kokain, za koji sastavljači ove liste tvrde „da inspiriše na stvaranje loše muzike više i od jedne druge droge”, kritikujući njegovu (pre)čestu upotrebu u hiphop i rok krugovima.

Sledeća dva mesta zauzimaju manifestacije – dodela „Gremi” nagrada, kojima se zamera predvidljivost, i pobeda na „Američkom idolu”. Do sada, svi ovenčani pobedom na takmičenju za nove talente ne mogu se pohvaliti uspešnim karijerama u SAD, što nije slučaj sa nekim izvođačima koji su samo učestvovali u ovom serijalu, kao što su Dženifer Hadson i Chris Daughtry, ovenčani „Oskarima” i multiplatinastim tiražima.

Na udaru kritike su se našli i klubovi na devetom i legendarni njujorški klub CBGB na 11. mestu. Klubovi su bučni, prenatrpani i skupi, a CBGB desetak godina pre zatvaranja 2006, svoju vrednost imao je jedino kao relikt prošlosti zanimljiv japanskim studentima. „Blender” kao „potcenjenu alternativu” klubovima predlaže parkinge, jer je tamo piće jeftinije, a i devojkama se lakše prilazi.

Ništa bolje nisu prošli ni festivali, na 22. mestu, i jedan od najvećih mitova rokenrola – legendarni „Vudstok” na 13. poziciji, „mizerni, mokri vikend ispresecan momentima za pamćenje”, kako se navodi u obrazloženju. Na festivalima je uvek previše izvođača koji vas ne zanimaju, a žrtva u vidu nesnosne vlage, preskupe hrane i mlakog piva je prevelika za tri-četiri koncerta zbog kojih ste zapravo i došli. Prema ovoj listi, precenjeno je i „sviranje na bis”, trenutak koji sastavi po nepisanom pravilu koriste za najveće hitove.

Svoje mesto na ovoj listi našli su i Bog na 16, odnosno satana na 15. mestu. Na meti kritike našao se njihov, po mišljenju sastavljača, prenaglašen uticaj u stvaranju „malih” hiphop odnosno hevimetal ploča. Svoje mesto našli su i producenti Rik Rabin (29. mesto) i Timbalend (26) – obojici je zamereno da žive od stare slave.

(/slika2)Kada smo već kod precenjene stare slave, u tu grupu spadaju i grupe „Kis” (32.) i „Pink flojd”, „industrijski” uticaj ploče „Pet saunds” grupe „Bič bojs” na nove sastave (20) i pesma „Free Bird” sastava „Lynyrd Skynyrd” (30).

Žaoka kritike ove zanimljive liste uperena je i protiv „muzike koja je napravljena pre vašeg rođenja”, kao i „muzike koju ste voleli kao tinejdžer”. Muzika koju volite sada i onu koju sluša vaša mlađa sestra našle su se na mestu „potcenjenih alternativa”. Slično je i sa statusnim simbolima – dijamantima (mesto broj deset) i propusnicama za „bekstejdž” (27). Kritikovane su i muzičke zvezde koje svoju slavu koriste u tržišne svrhe, pravljenjem svojih modnih linija i bezalkoholnih pića, kao i izvođači poput repera Nasa koji inspiraciju za pesme nalaze u onima „koji ih mrze”. Novinari „Blendera” bi više voleli da čuju numere u kojima se „opisuje sreća zbog mogućnosti da sa živi od muzike”.

Glorifikacija maratonskog seksa u pesmama muzičara poput Prinsa i grupe AC/DC takođe je ocenjena kao precenjena pojava u rokenrol svetu. Umor, dosada i rane su argumenti navedeni protiv celonoćnih intimnih aktivnosti, koje su se našle na poslednjem, 33. mestu liste. Kao potcenjena alternativa predlaže se „45 minuta seksa i deset sati spavanja”.

Da sastavljači liste zaista nisu štedeli nikog pa ni sebe, svedoči 18. mesto, na kome su se našle liste poput ove.